Отворен Сајам књига: Лековите књиге из сајамске апотеке

У недељу, 23. октобра 2022. године, после двогодишње паузе, а под слоганом „Повратак написаних“, почео је 65. Међународни београдски сајам књига.

Церемонија свечаног отварања почела је наступом музичке уметнице Лене Ковачевић и „Музичке радионице Мари Мари“, који су извели свечану песму писца и просветитеља Доситеја Обрадовића „Востани Сербије“.

Уз звуке фанфара драмски уметници Биљана Ђуровић и Ненад Стојменовић подсетили су посетиоце, госте, излагаче, представнике медија и најширу културну јавност на програме, домете и смисао овогодишњег сајма.

Нарочита почаст указана је тројици наших књижевних великана, бораца мисли и витезова духа: пре 130 година рођен је нобеловац Иво Андрић, пре тачно једног века рођен је Васко Попа, баш као и Душан Радовић. Била је то прилика да се каже да су легенде живе и да и даље, из неког другог света, оплемењују овај наш.

Лековита књига у сајамској апотеци

Почетак рада ове грандиозне културне манифестације озваничио је Душан Ковачевић, књижевник, драмски писац, сценариста, редитељ, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Звездара театра у Београду, са дипломатским амбасадорским и искуством универзитетског доцента. Многи га из очигледних разлога сматрају Браниславом Нушићем нашег времена.

Написао је 21 драмско дело и 15 филмских и телевизијских сценарија. Режирао је позоришне представе и филмове. Његове драме изведене су у преко 150 иностраних позоришта и превођене су на више од 25 језика. Само у београдским професионалним позориштима одиграно је преко 3.000 представа које је гледало преко два милиона гледалаца.

У свом обраћању Душан Ковачевић је рекао:

„Поштовани пријатељи Београдског сајма књига,

част ми је да вас поздравим у име писаца, издавача и организатора ове велике манифестације у славу књиге. И, наравно, у име стотину хиљада књига писаних у неким давним временима или протеклих година.

Књига је лековита. Лечи многе болести. Од давнина је позната као мелем за разум и душу. Зато је толико људи у обиласку ове сајамске апотеке.

Са задовољством поздрављамо овогодишњег почасног госта – пријатеље, писце из Румуније, земље са којом смо одувек имали добре суседске и родбинске везе.

После две године одлагања сајма књига због планетарне болести која се јавља периодично – мењајући име кроз векове, помислили смо да ћемо ускоро живети без страха, као људи. Та наша нада претворила се у очај поетиком рата који више добија размере трећег светског рата. Како, иначе, такозвани рат који се не води – официјелно, између две земље, а суштински, у овом рату учествује више од 50 земаља из целог света.

Ова ратна болест се сваким даном шири и прети да прерасте у сукоб са незапамћеним последицама по живот људи и опстанак планете.

Да ли је ово време и место за причу о рату? Мислим да јесте. Свако време и свако место је наша обавеза да се пронађе алтернатива за мир. Данас је мир најдрагоценија – света реч.

Под кровом ове наше националне изложбе књига, ове велике књижаре и библиотеке, живе писци и њихова дела исписана као опомена на страшна ратна времена. Овде је Рат и мир, овде је На Дрини ћуприја, са Злочином и казном, покрај Српске трилогије и Времена смрти… Коме су и зашто су писане те велике књиге ако се њихове приче понављају као да их нико није читао?

Молећи Бога за мир, уз призивање разума и памети за генерације које данас уче да читају, пожелео бих да се видимо следеће године уз поздрав још једне давне књиге:

„До виђења у октобру“.

Како да не умремо

У име Румуније, почасног госта овогодишњег Сајма књига, обратио се плодни и вишеструко награђивани румунски песник и писац Мирча Динеску.

У свом поетском излагању, обојеном политичким и историјским реминисценцијама, Динеску је упозорио да „Историја, која је била прилично неправедна према Србији, није покупила за себе само полен предања са цвећа обојеног крвљу на Косову пољу, већ је слетела 600 година касније на тај исто живописни шумарак који је украсио велики румунски сликар Јон Андреску, платном које је Николаје Чаушеску подарио маршалу Јосипу Брозу Титу на свечаном отварању Ђердапа. Задивљен лепотом пејзажа, председник Југославије је наредио да се слика окачи баш на зиду иза његовог радног стола, не предвидевши какво ће велико узбуђење изазвати касније ово ремек дело.

„Искусни критичар уметности Раду Богдан“, наставио је Динеску, „који се у оно време бавио збирком сабраних дела Јона Андрескуа, мотао се око зграде Амбасаде Југославије у Букурешту, тражећи да му се дозволи да фотографише дотичну слику. Срећан што је добио одобрење, слетео је у Београд заједно са једним фотографом и два официра из председникове свите и отишао у кабинет Јосипа Броза Тита.“

„Када су скинули слику са зида, безбедњаци су остали запањени: иза оквира слике пронашли су минијатурни систем за прислушкивање. Кривац за ово припајање српског микрофона румунском шумарку била је Јованка, амбициозна сапутница маршала која је заувек уклоњена из његовог живота.“

„Друга драматична ситуација у вези са српско-румунским односима догодила се пре сто година у палати владара Јоана Александра Кузе, оснивача Мале Румуније. Овога пута није била реч о слици, већ о Марији Обреновић коју је владар Куза обожавао као уметничко дело и која је проузроковала прави политички земљотрес. Ухваћен на делу од стране својих официра са другом женом под покривачем, Куза је био приморан да се одрекне престола под претњом оружја.“

„Фјодор Достојевски је тврдио да ће лепота спасити свет. Лепота Марије Обреновић није спасила владара Кузу, већ га је избацила из историје.“

„Да не бисмо ишли превише у патетику, треба видети у којој мери нам вино може говорити о греху саме историје. Почетком седамдесетих година био сам позван заједно са песником Емилом Брумаруом да учествујем на чувеном Фестивалу поезије у Струги. У оно време Југославија је била сто година испред Румуније, земље у којој су се намирнице продавале на тачкице, а струја се гасила у девет сати увече у целој земљи због штедње, по налогу Чаушескуа, истим поступком који нас данас Брисел приморава да га применимо, као закаснели омаж бившем диктатору. У Београду ме је запљуснуо талас Запада: на пијацама је била експлозија благостања, кафићи са књижарама у приземљу, древна улица Скадарлија са гомилом тамбураша, ресторани отворени до касно у ноћ оставили су нас без текста, јер су се у Букурешту ресторани и биоскопи затварали у 21.00, а једина телевизија, делимично у боји, радила је између 19 и 21, сат времена на ТВ програму у боји био је о радним посетама друга Чаушескуа, а други сат црно-белог програма односио се на успехе свестрано развијеног социјализма.“

„Највећи шок који смо мој колега песник и ја доживели након доласка у Стругу на песнички сусрет који се одржавао на отвореном, било је огромно буре од 800 литара које је господарило атмосфером у знаку симбола благостања и љубави према поезији.“

„Након 40 година, позван на исти Фестивал у Струги, доживео сам други шок видевши бедно буренце од једва три литра вина које је било положено на сточићу у знак сећања на огромно некадашње буре. Тада су ми пали на памет стихови Карла Сандбурга „умрли су бизони, умрли су и они који су видели бизоне“, јер је у међувремену умрло и огромно буре и нестала је у неповрат већина песника који су пили оно вино. Друштво потрошача се претворило у друштво које се уздржава од пића.“

„Ако је једно уметничко дело изазвало праву драму у породици Јосипа Броза Тита, ако је Марија Обреновић несвесно преломила политичку судбину румунског владара, један геолог, који је доспео на раскршће историје до положаја председника Румуније, био је виновник најсрамнијег чина у историји румунско-српских односа, дозволивши војним америчким авионима да користе аеродром у Темишвару за бомбардовање мостова и телевизије престонице једне европске земље која је имала несрећу да њом руководи председник „politically incorrect“.

„Тада сам у новинама ‘Frankfurter Allgemeine Zeitung’ објавио чланак под насловом ‘Мува са моста’ у којем сам појаснио метафорички да ако хоћеш да ухватиш муву, прави је злочин бомбардовање мостова једног града само зато што мува зуји у њиховој близини.“

„И на крају мог излагања о историји Срба, уметности, вину, љубави и смрти, сетих се да сам песник и изрецитоваћу вам стихове које сам написао о овим временима куге и рата:

Како да не умремо

Михај Еминеску је научио да умре
не у чувеној лудници
већ када је предосетио
да ће му се име користити за посластичарнице
у румунским паланкама
као и Моцарт
који је играо жмурке
на Гробљу сиромаха у Салцбургу
док се трговцима слаткиша
није досадило да га траже
и закопали би му име
у мале гробове од чоколаде.

Данас светски политичари
нас уче како да не умремо
показавши нам без срама руке на телевизији
како се вакцинишу
излучевинама кинеског шишмиша из пећине:
девичанска рука Бењамина Нетањахуа
млитава рука као памук Јужњака старог Џо Бајдена
рука дрвосече Клауса Јоханиса.

Јадни они,
нису схватили
да је смрт строго приватна ствар
да нам по праву припада смрт
да нам они могу одузети живот
а смрт, никада.“

О Сајму

На овогодишњем, 65. Међународном београдском сајму књига, најрепрезентативнијој и најпосећенијој књижевној манифестацији у овом делу Европе, ове године учествује готово 900 директних излагача, суизлагача и заступљених фирми из Србије, Румуније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине (Република Српска), Италије, Мађарске, Немачке, Белорусије, Русије, Кине, Ирана, Швајцарске, Марока, Египта, Индије и Пољске.

Земља почасни гост је Румунија, а на Сајму ће представити више од 30 аутора књига преведених на српски језик; у дијалозима с румунским гостима биће присутно преко више од 30 партнера из Србије; на румунском штанду биће изложено преко 200 наслова – нова издања из румунске белетристике и non-fiction књижевности, књижевности за децу, албума, као и из књижевности на српском језику из Румуније, односно књижевности на румунском језику из Србије. Биће ту и преводиоци, издавачи, дистрибутери, као и сви они који су на различите начине повезани са књигом.

Током осам сајамских дана, издавачи ће промовисати нове књиге и ауторе, на сајму ће учествовати најзначајнији домаћи и бројни инострани писци, а поштоваоци књижевности моћи ће на једном месту да сагледају целокупну овогодишњу издавачку продукцију и да, по најповољнијим ценама, обогате своје библиотеке. Осим представљања аутора из Румуније, и програма на штандовима излагача, биће организовано на десетине трибинских програма. Међу гостима из иностранства су и Ајфер Тунч (Турска), Патрик Бесон (Француска), Ђовани Дозини (Италија), Ђорђе Матић (Хрватска).

Програм 65. Међународног београдског сајма књига конципиран је у седам целина које су посвећене савременој књижевности и издаваштву, актуелној теоријској и критичарској мисли у области духовних дисциплина, уређивању и опреми књига, као и односу савремених медија према књизи. Важни књижевни и културни јубилеји, а уз њих и капитална издања, биће повод за дијалог са традицијом и за вредновање стваралаштва које се на ту традицију наставља.

Програмски циклус „Пишем, дакле постојим“ представиће домаће и стране писце, а у програмској целини „Дијалози“ књижевници ће имати могућност да размене мишљења о књижевности и о уметности уопште. У циклусу „Време памћења“ важни јубилеји у нашој и светској култури биће повод за трибине о приређивању критичких издања дела наших најбољих писаца, о традицији издаваштва и библиотекарства, о статусу драмског текста, о песничком наслеђу ХХ века, о односу историјског и социјалног у савременом роману… Циклус „Мислити о књизи“ посвећен је горућим темама на књижевној и издавачкој сцени. Програмска целина „Књига ће спасити свет“ садржаће и програме организоване у сарадњи са удружењима издавача (панел „Ауторска права и пиратерија“ и конференција „Издаваштво и јавни интерес“). Програмски циклус „О уметности и култури“ биће посвећен капиталним издањима, а циклус „Поштована децо“ представиће писце за децу и покушати да одговори на питања специфична за дечју књижевност. Програми посвећени дечјој књижевности одржаваће се у сали која ће, поводом стогодишњице рођења, понети име писца Душана Радовића.

Биће постављене и изложбе посвећене Васку Попи, Бориславу Пекићу и Жозеу Сарамагу.

Сви програми дешавају се у халама: 1 (домаћи издавачи којима је издаваштво примарна делатност, искључиво са сопственим издањима), 1А (програмске сале и изложбе), 2А (земља почасни гост Румунија, националне презентације, издавачи школске и стручне литературе, издавачи који као основну делатност имају образовање), 4 (домаћи и страни издавачи, државне институције/установе, министарства, библиотеке, музеји… и издавачи из области религије и теологије, продаја књига и дистрибутери), 4 – галерија (продаја коришћених и антикварних књига).

У четвртак 27. октобра биће организован традиционални Школски дан намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. Издавачи за школски дан припремају посебне програме намењене млађим и старијим школарцима, као и њиховим учитељима и предавачима.

И овог пута биће додељене награде (за које аутоматски, самим учешћем на манифестацији, конкуришу сви издавачи – учесници Сајма књига из Србије, осим када је у питању награда за издавача из дијаспоре) и оцењена годишња издавачка продукција. Награде ће бити додељене у категоријама: Издавач године, Издавачки подухват године, Дечја књига године, Награда за издавача из дијаспоре на српском језику, Специјално признање за допринос у области науке, Специјално признање за издавача, књигу или стрип, Награда Богдан Кршић за најлепшу књигу, Награда за најлепшу дечју књигу, Специјално признање за младог дизајнера.