Жири 65. Међународног београдског сајма књига, који је радио у саставу Злата Бојовић (председник), Анђелка Цвијић, Драган Симеуновић и Бојан Јовић, разматрао је и оценио издавачку продукцију у категоријама за које се додељују признања.
За награду Издавач године у 2022. жири је одлучио да у ужи избор уђу издавачке куће:
– ПРОМЕТЕJ, НОВИ САД
– ПРАВОСЛАВНА РЕЧ, НОВИ САД
– АКАДЕМСКА КЊИГА, НОВИ САД
– СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, БЕОГРАД
– МАТИЦА СРПСКА, НОВИ САД
Награда за Издавача године у 2022. додељује се равноправно издавачким кућама:
ПРОМЕТЕЈ, НОВИ САД
(Образложење:
Издавач „Прометеј“ је годинама један од најугледнијих и најплоднијих српских издавача. Објавио је и објављује изузетна историјска и књижевна дела домаће и стране поезије и прозе. Такође је препознатљив и по изузетним монографијама. Прећутане теме, заборављени догађаји и људи, одлично уређење књига и богати избор илустрација су неке од одлика „Прометеја“. Тиме се одликују и књиге објављене између два Међународна београдска сајма књига од којих издвајамо: Историју Петра Великог Захарија Орфелина, Дела Дејана Медаковића у 15 књига, Настанак европских језика, у два тома, аутора Марија Алинеија. Изузетан допринос дат је и српској лексикологији, као и лингвистици. Овим и другим књигама „Прометеј“ се, по мишљењу жирија, издвојио од других издавача, заслужујући награду Издавач године за 2022. годину.)
ПРАВОСЛАВНА РЕЧ, НОВИ САД
(Образложење:
Издавачка кућа „Православна реч“ је између одржавања два Међународна београдска сајма књига објавила бројне монографије изузетне графичке и штампарске израде, градећи тиме особени издавачки идентитет, посебно радећи на препознавању и обнављању нашег националног идентитета, на његовом очувању и заштити. За дугогодишње стваралаштво је награђена бројним признањима. У наведеном периоду од објављених дела посебно се издвајају својом важношћу следећа: Изабрана дела Василија Крестића (комплет од 15 књига); Сабрана дела Милорада Екмечића (комплет од 15 књига); Споменица Свети Сава, коју су приредили епископ бачки Иринеј и Селимир Радуловић, На капијама Константинопоља – Русија и балканско питање Славенка Терзића, и Његош – биографија његовог песништва Мила Ломпара.
Вредно је истаћи да „Православна реч“ већ низ година негује богату међународну сарадњу са више европских издавачких кућа.
* * *
У ужи избор за Издавачки подухват године ушла су следећа дела:
– ЕДИЦИЈА АГОРА, КЛИО, БЕОГРАД
– САБРАНА ДЕЛА СТАНИСЛАВА КРАКОВА, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“, БЕОГРАД
– САБРАНА ДЕЛА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ, СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА, БЕОГРАД
– МИРЧЕ ЕЛИЈАДЕ – САБРАНИ РОМАНИ, ГЕОПОЕТИКА, БЕОГРАД
– ИЗАБРАНА ДЕЛА ПЕТЕРА ХАНДКЕА, ЛАГУНА, БЕОГРАД
Награда за Издавачки подухват године 2022. додељена је за
САБРАНА ДЕЛА СТАНИСЛАВА КРАКОВА, СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, БЕОГРАД, УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“, БЕОГРАД
(Образложење:
У мноштву издавачких подухвата предузетих између прошлог и овогодишњег Сајма књига, Жири је издвојио сабрана дела Станислава Кракова која су објавили „Службени гласник“ из Београда и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда. Из идеолошких разлога скрајнут из наше књижевне и културне историје, један од најзначајнијих писаца међуратног раздобља, Станислав Краков, читаоцима се представља у до сада најобимнијем издању, кроз 10 умешно графички обликованих томова које су сачинили изврсни познаваоци његовог дела. Распон прозних, есејистичких, путописних, мемоарских, документаристичких и новинских текстова, филмских сценарија и радова из рукописне заоставштине овог изузетног ствараоца и интелектуалца уроњеног у бурне историјске догађаје обогаћен је избором студија о различитим поетичким, интелектуалним и историјским значењима Краковљевог опуса. Сабраним делима Станислава Кракова исправља се неправда начињена како према овом изузетном писцу тако и нашој најширој читалачкој публици.)
* * *
У ужи избор за награду Најбољи издавач из дијаспоре у 2022. ушли су:
– АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА: ЕДИЦИЈА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
– АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ, АНДРИЋ ГРАД – ВИШЕГРАД: ИЗА АЛИСИНОГ ОГЛЕДАЛА, Љиљане Пешикан-Љуштановић
– МАТИЦА СРПСКА – ДРУШТВО ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ, ПОДГОРИЦА: ЦРНА ГОРА КРОЗ ИСТОРИЈСКА ДОКУМЕНТА (НАРОД, ЈЕЗИК, ЦРКВА, ДРЖАВА), Јована Б. Маркуша
– УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ПАЛЕ, ИСТОЧНО САРАЈЕВО: Фототипско издање часописа ВАСЕЉЕНА, 1995 – 2002.
– СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЈЕТ ЦРНЕ ГОРЕ, ФОНДАЦИЈА ГРУПА СЕВЕР ПОДГОРИЦА: ЗЛАТНИ ВЕК СРПСКОГ ПЕСНИШТВА (Приредио Селимир Радуловић)
Награда Најбољи издавач из дијаспоре у 2022. припала је следећим издавачима:
– АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА: ЕДИЦИЈА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И УПРАВЉАЊЕ ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
– МАТИЦА СРПСКА – ДРУШТВО ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ, ПОДГОРИЦА: ЦРНА ГОРА КРОЗ ИСТОРИЈСКА ДОКУМЕНТА (НАРОД, ЈЕЗИК, ЦРКВА, ДРЖАВА), Јована Б. Маркуша
(Образложење:
У тешким околностима издаваштва ван матице, истрајним издавачким присуством наметнуле су се Академија наука и умјетности – Бања Лука, Република Српска и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Жива истраживачка делатност ових установа у раздобљу између два Сајма књига праћена је већим бројем издања у разним библиотекама, од којих се издвајају предложена едиција и наведена монографија.)
* * *
У ужи избор за награду Посебно признање за допринос у области науке предложени су:
– АКАДЕМСКА КЊИГА, НОВИ САД: ПРЕОБРАЖАЈ СВЕТА. ГЛОБАЛНА ИСТОРИЈА 19. ВЕКА, Јиргена Остерхамела
– ФИЛИП ВИШЊИЋ, БЕОГРАД: КУЛТУРНА ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918 -1941, Љубодрага Димића
– ГЕОПОЕТИКА, БЕОГРАД: ФАНТОМ У БИБЛИОТЕЦИ, Зорана Милутиновића
– ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, БЕОГРАД: ИСТОРИЈА ТРАПЕЗУНТСКОГ ЦАРСТВА, Радивоја Радића
– ХЕРА ЕДУ, БЕОГРАД: РИМСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА НА ТЛУ СРБИЈЕ, Мирослава Вујовића
Награду је добила књига
КУЛТУРНА ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918 -1941. Љубодрага Димића, ФИЛИП ВИШЊИЋ, БЕОГРАД
(Образложење:
Посебно признање за допринос у области науке додељује се књизи Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941. академика Љубодрага Димића, у издању издавачке куће „Филип Вишњић“ из Београда. У кратком периоду објављене књиге Љубодрага Димића, једног од најзначајнијих савремених историчара српске историје и културне историје Краљевине Југославије између Првог и Другог светског рата, као и о времену после рата: Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941; Југославија, велике силе и питање безбедности у Европи 1945-1975; Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп (1934-1941), коаутор Никола Жутић.
Посебно место међу овим књигама припада награђеној књизи. У њој је први пут историјски обрађена, студиозно и целовито, културна политика Југославије у међуратном периоду. Књига је резултат посматрања овог времена из угла историјске науке у оквиру општедруштвених, економских, социјалних, политичких, културних и идеолошких збивања која су у овом времену умногоме одређивала живот. Ова обимна књига, са једне стране, доноси потпуни увид у све видове културног живота, а са друге, даје драгоцену, поуздану основу за даља шира истраживања.)
* * *
У ужи избор за Дечју књигу године ушла су следећа дела:
– КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР, БЕОГРАД: БАБАРОГА, Јелене Живановић
– ГЛАС СРБИЈЕ, КРАЉЕВО: ЈА, МИЛУНКА, Маје Ковачевић
– ПЧЕЛИЦА ИЗДАВАШТВО ДОО, ЧАЧАК: ЕДИЦИЈА ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ ИЗ ПЕРА КЊИЖЕВНИЦА ЗА ДЕЦУ
– ДЕКСИКО, НОВИ БЕОГРАД: ТРИ ТАЧКЕ СА СТОМАКОМ, Елене Морандо
– ЗЕБРА, БЕОГРАД: ШУМСКЕ ПРИЧЕ, Снежане Кићовић Пејаковић
Награда за Дечју књигу године додељена је едицији
ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ ИЗ ПЕРА КЊИЖЕВНИЦА ЗА ДЕЦУ, ПЧЕЛИЦА ИЗДАВАШТВО ДОО, ЧАЧАК
(Образложење:
Знамените Српкиње из пера књижевница за децу читаоцима и младим и старим, представљају најпознатија имена славних жена које су својим животом и делом обогатиле српску историју. Реч је о уметницама, научницама, књижевницама које су својом мишљу и уметничким или научним учинком оставиле неизбрисиви траг, и које представљају изванредне примере на које свака нова генерација може, и треба да се угледа.
О делу Исидоре Секулић, Милене Павловић Барили, Милице Стојадиновић Српкиње, Мине Караџић, Жанке Стокић, Десанке Максимовић….,пишу наше познате књижевнице за децу, које примером говоре о својим претходницама, и настављају овим путем указујући како да традицију треба следити на најбољи начин. Ауторке настављају нит женског стваралаштва, уметничког и научног, успешно представљајући симбиозу српске културе из српског женског пера.
* * *
Жири је одлучио да награду Специјално признање за издавача, књигу или стрип у 2022. години добију:
– КОВ, ВРШАЦ, за 50 година постојања
– ЧИГОЈА ШТАМПА, БЕОГРАД, за библиотеку „Ортограф“
– ДАРКВУД, БЕОГРАД: за стрипове „Корто Малтезе“ и „Модести Блејз“
– БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, БЕОГРАД: за едицију ФЕСТОВИХ 50.
* * *
НАГРАДЕ ЗА НАЈЛЕПШУ КЊИГУ,
НАЈЛЕПШУ ДЕЧИЈУ КЊИГУ
И СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА МЛАДОГ ДИЗАЈНЕРА
Жири за Најлепшу књигу на овогодишњем сајму радио је у саставу: Славимир Стојановић, доцент Факултета примењених уметности, као председник жирија, проф. др Јован Чекић и Мирјана Лукић.
Чланови жирија су одлучили да наградa „Богдан Кршић“ за НАЈЛЕПШУ КЊИГУ на 65. Међународном сајму књига 2022. године буде додељена серијалу књига „Целокупна дела Бранка Вучићевића“ у издању Филмског центра Србије, у графичкој опреми Борута Вилда.
(Образложење:
Серијал енциклопедијских томова који су посвећени животу и раду легендарног Бранка Вучићевића, представља монументално остварење како у документарном, тако и у креативном домену. Специфичност духа Бранка Вучићевића и његових афинитета вешто је ухваћена паметним избором папира и маестралном, рафинираном и ненаметљивом употребом типографије. Професор Борут Вилд, дизајнер овог награђеног опуса, прекаљени борац за лепо и паметно, овог пута је употребио своју ликовну и животну зрелост да би нам непогрешиво приближио карактер једног генија од кога сви имамо шта да научимо.
Поред Целокупних дела Бранка Вучићевића, стручни жири је у најужи избор уврстио књигу „Апотеоза Анархије“ Владана Папића, књигу „Дракула“ Брем Стокера, у издању Контраста, трилогију „Црвена“, „Зелена, „Жута“ аутора Мишела Пастура у издању Службеног гласника и књигу „Орнаменти Србије“ Милице Живадиновић у издању Лагуне.
Такође, стручни жири има потребу да издвоји и похвали укупни утисак насловних страна Арете књига, које својом експресивношћу и веома вештом употребом неочекиваних колорита већ годинама представљају дах свежине на Сајму књига.)
* * *
НАГРАДА ЗА НАЈЛЕПШУ ДЕЧИЈУ КЊИГУ припала је књизи „Бабарога“ у издању Креативног центра, ауторке Јелене Живановић, коју је илустровао Борис Кузмановић.
(Образложење:
Сви знамо ко је Бабарога, али је Бабарога Јелене Живановић и Бориса Кузмановића непогрешиво посебна, свежа и надахнута. Његове илустрације носе ову несвакидашњу књигу јаких визуелних контраста у нове просторе таме са трунком ироније комбинованом са дечијом наивношћу. У овогодишњем избору Бабарога се својим илустрацијама издвојила као аутентични креативни комплет у коме Борис Кузмановић мајсторски контролише свој ликовни наратив, креирајући код нас ретко виђен илустраторски стил богат снажним и сугестивним композицијама у перфектном балансу са текстом и темом књиге.)
* * *
СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА МЛАДОГ ДИЗАЈНЕРА додељује се Ани Петровић за књигу Стрипотерапија у издању Креативног центра.
(Образложење:
Редак је случај код нас да неко уме и да осмисли и да илуструје и да напише једно оригинално ауторско дело. Поготово је ретко кад тај неко има само мало преко 30 година. Ана Петровић је тај наш неко. Ова млада ауторка се представила својом зрелом, мудром и надахнутом књигом Стрипотерапија у издању Креативног центра. Њен наратив комплетно је синхронизован са аутентичном стрипском визуелизацијом која садржи наговештаје животних тајни протканих правом дозом хумора. Ова књига је преко интернета стигла до књижевне публике и на тај начин ширем аудиторијуму приближила дух нових генерација, њихове мотиве, страхове и надања.)
