Панел дискусија „Продаја и социјалне мреже“ привукла је велику пажњу на Сајму медија, а сви заједно – и учесници и публика, сагласили су се да је прича на ову тему била и занимљива и корисна. Своје ставове изнели су Горан Стојичић, књижевник, Душан Мајсторовић Боб БГ, „stand up“ комичар, Мирјана Владисављевић, директорка Балкан тубе феста и Марко Цветковић, маркетинг консултант „Balkan Tube Space-a“. Модератор је био Лука Матић, водитељ Плеј радија.
Укратко, учесници су се сагласили да је продаја преко друштвених мрежа постала незаобилазни начин трговине, да преко њих све може да се прода, али да су оне само одскочна даска јер следи доказивање на тржишту. Друштвене мреже су брзе и ефикасне, али свака има своју публику. Преко њих се продају различити производи и свака даје различите резултате. Учесници су се сложиили и да су за продају преко друштвених мрежа врло битни инфлуенсери – особе које имају моћ да утичу на куповне одлуке других људи због њиховог (стварног или претпостављеног) ауторитета, знања или положаја. Инфлуенсер се постаје спонтано, онако како се неко представи и нема глуме – на друштвеним мрежама искреност је најважнија. Другачије речено, инфлуенсери генеришу саобраћај на друштвеним мержама и морају да буду харизматични, али нису универзални и не могу да раде сваки посао.
-Корист од продаје преко социјалних мрежа схватиле су и велике компаније, за онлајн продају одвајају све веће буџете, а и резултати су све бољи, рекла је Мирјана Владисављевић. -За инфлуенсере је битна способност, харизма, њима „нема краја“ – само ја сам укључила бар 50 људи у неки сегмент рекламирања или продаје производа. Да бисмо могли да продајемо производ, прво морамо да „продамо“ себе. Морам да кажем да више нема ни прес конференција без инфлуенсера, јер они информације шире брже и ефикасније од новинара. Зато је моја порука – будите своји, присутни, укључите се у сва дешавања ако желите да се бавите овим послом.
-Могу да причам само о Фејсбуку јер користим само ту мрежу, али преко ње сам корисницима пружио директан пренос настајања моје књиге, рекао је Горан Стојичић. -Било је лако јер су у питању приче, не роман, а из недеље у недељу сам преносио само делове. То је трајало годину дана, а негде на половини сам, од људи који се озбиљно баве маркетингом, чуо да сам нехотице у пракси користио „књишки“ маркетинг. Мој закључак је да на мрежама треба имати меру, односно да треба бити „благо нападан“, а и сам производ може да буде небитан ако се уради добар маркетинг. Често ми је нејасно зашто људи не користе мреже бар аматерски за неке добре производе који пролазе незапажено, нпр. књиге, јер је то једини прави маркетинг за физичка лица. Крупни брендови су нешто друго. Ипак, лајкови нису мера квалитета.
Књижевник је потврдио и да би своју идеју могао да прода некој маркетиншкој кући, јер он није ни размишљао о књизи и издавачкој кући када је на Фејсу почео да објављује приче, већ је директор једне издавачке куће пронашао њега управо због онога што је радио. Ипак, није у реалном животу популарно све оно што је популарно на друштвеним мрежама. На примеру књиге то изгледа овако – она мора да се продаје у књижарама, на крају да заврши у библиотекама, а на Фејсбуку само треба да се промовише.
Да на друштвеним мрежама може све да се прода потврдио је и Марко Цветковић, који је објаснио да се ту ради о двосмерној комуникацији у којој је све битно – визуелно, текстуално, кредибилно, и јасно је – све мора да буде лепо упаковано. Постоје и неки лимитирајући фактори – како на мрежама, на којима доминирају млађи људи, продати крему за реуму. Овај пример модератора Луке Матића он је оценио као добар пример, јер овај производ на мрежама неће видети оптималан број потенцијалних корисника, али да је можда решење у блогерима или инфлуенсерима.
-Друштвене мреже су прилично универзалне, на њима су могуће најразличитије промоције – поред различитих производа, могу се преносити књижевне вечери, читати одломци, линковима се може стизати до других медија, а тако долази до умрежавања. Не треба се бавити иновирањем мрежа, има ко то ради, људи треба да буду креативни, да измисле нешто, а мреже да користе да то пласирају, практично да пласирају свој таленат, рекао је Цветковић.
„Stand up“ комичар Душан Мајсторовић Боб БГ рекао је да су друштвене мреже од њега створиле комичара, а да се пре тога бавио маркетингом за друге. Своје идеје је мало оплеменио и почео да пише штосеве, на друштвеним мрежама је видео да се то људима допада и практично је већ био на тржишту.
-Брендирао сам себе као „stand up“ комичара, па је тако дошло и до естрадног надимка, рекао је Мајсторовић. -Мреже користим у више праваца и имам добра искуства – стичем нове пратиоце, рекламирам своје наступе, а све то ми доноси нову публику. Маркетинг ће у будућности постати персонализован, а мреже су само инструмент. Већ сада су телевизије, па чак и сајтови и блогови, постали „диносауруси“. Друштвене мреже су идеалне за пласирање свих креативних делатности, па чак и оних најобичнијих занимања – кувара, фризера, цвећара… Информације на свим мрежама значајно касне у односу на прву, објављену на Твитеру. Па зар Трамп није изјавио да му је ова мрежа помогла да постане председник Америке, јер је био „блокиран“ на већини медија?
-Друштвене мреже ми помажу у креативном смислу, у току настајања комедије по броју лајкова већ видим да ли се људима нешто допада. Зато је моја порука: искреност, креативност, манијакална упорност и гандијевска стрпљивост. Резултати долазе тек после тога, рекао је Душан мајсторовић Боб БГ.