На округлом столу „Снага нових инвестиција у индустрији“, који је у оквиру стручног програма Сајма технике организовао Словеначки пословни клуб, закључено је да би држава требало да подстиче све активности које су усмерене на јачање глобалне конкурентности, инвестирање, развој и образовање.
Представници индустрије, банкарског сектора, образовних установа, чланови СПК-а и панелисти разговарали су о условима за инвестирање у Србији, законодавству, кадровима и начинима за стизање до конкурентности на светском тржишту.
Томаж Бергинц, председник управе компаније ЕТИ, једног од водећих светских добављача производа и услуга у области електричних инсталација, рекао је да они који желе да буду успешни продавци на неком тржишту морају да се прилагоде локалним навикама, промене морају да уводе постепено, а неопходно је и поштовање неписаних правила и закона. ЕТИ своје производе извози у 42 земље, али Србија ипак спада у стратешко тржиште због седам милиона становника и грађевинског сектора у порасту.
Да простора за инвестирање има, али да привреда Србије тренутно већим делом стагнира, рекао је Владимир Чарапић, извршни директор за управљање продајом НЛБ банке:
– Потребно је покренути инвестициони талас, али и потрошњу. Добро је што у Србији послује велики број страних фирми, али се мора подстицати и инвестирање домаћих компанија, сектора малих и средњих предузећа, а важно је и формирање позитивне пословне климе.
Све боља сарадња Србије и Словеније
– Србија и Словенија имају све бољу пословну сарадњу, јер је у 2016. години робна размена достигла 1,2 милијарде евра. Србија је шеста извозна дестинација Словеније, а друга по иностраним улагањима. Веома нас радује и појачано интересовање српских привредника за инвестирање у Словенији, као и све већи број словеначких малих и средњих предузећа која траже партнере у Србији, рекао је на округлом столу Словеначког пословног клуба Горан Криж, економски саветник у Амбасади Словеније у Београду.
За равноправни статус домаћих привредника заложио се и Мирко Лежајић, инжењер продаје у компанији „Пламен“ из Инђије. Он је рекао да би намети којима су оптерећени привредници могли да се искористе за развој и подизање конкурентности, али је указао на чињеницу да није добро што су различити бонуси за запошљавање, бесплатно земљиште и прикључци доступни страним инвеститорима, али не и домаћим привредницима, тако да је борба неравноправна.
Горан Воротовић са београдског Машинског факултета рекао је да Србији недостају интелигентне, смарт технологије, којима може да се премости технолошки јаз и да је то начин на који треба образовати инжењере. Тек на тај начин Србија може да закорачи у Индустрију 4.0 и ојача своју конкурентност.
Сви учесници скупа сагласили су се да је (не)конкурентност кључни проблем опоравка српске економије, а највећи неискоришћени потенцијали су кадрови, упркос одливу радне снаге. Заједнички став је и да је потребно време за све промене које ће утицати на бољу конкурентност. У том периоду треба подстицати сарадњу и партнерство између привреде, државе и образовних институција, али и међу самим привредницима.
