Да ли је Боб Дилан песник и да ли му је заслужено припала Нобелова награда за књижевност питање је око кога се спори читава светска јавност, али и питање којим се бавила трибина “Још једном о Дилану и Нобелу”. На Сајму књига о овој теми говорили су Владислав Бајац, Михајло Пантић, Бранко Росић и Веља Павловић, а модератор је била Татјана Њежић.

“Геопоетика” је ексклузивни власник ауторских права за српски језик за сва књижевна дела Боба Дилана, а Владислав Бајац, писац и главни уредник, рекао је да га је целог живота пратило оно што је Дилан радио и да је имао привилегију да га “дубински” чита. Неке стихове је раних осамдесетих година и преводио, јер је тада објављено неколико књига аутора тог типа – људи који углазбљују стихове у музику.

Професор и књижевник Михајо Пантић рекао је да спрега музике и поезије датира од тренутка када се успоставио појам лирике – лирика је певање стихова, а сама етимологија нас упућује на инструмент и то тако траје хиљадама година, на најразличитије могуће начине. Зашто смо велику поезију средњег века, српску епску или античку поезију, која су увек бил певане, сматрали поезијом, а да Диланове стихове не сматрамо поезијом. Уручивањем Нобелове награде послата је порука да су Диланови стихови врста уметности, објаснио је Пантић.

Новинар и водитељ Веља Павловић, као велики поштовалац Дилана, истраживао је ко заправо стоји иза одлуке око доделе Нобела Дилану.

– То је заиста једна “међународна завера”, а на врху целе те екипе је Кристофер Рикс. Он је био професор поезије на Оксфорду, па је после предавао светску литературу у Кембриџу, затим је био у Бостону и у овом часу је председник жирија за доделу Букерове награде. Он је написао једно двадесетак књига у којима хвали Боба Дилана и једну књигу посвећену овом уметнику. Врло је угледна личност и он тврди да Дилан није само песник већ песник раван Џону Китсу и Милтону. Он тврди да је Диланова песма “Not dark yet” одговор на чувену “Оду славују” Џонна Китса, испричао је интересантан податак Павловић и потцртао утицај Дилана на читаву културу.

Павловић је навео још један интересантан податак – да његов пријатељ, који је велики поштовалав Муракамија, каже да овај јапански писац на више места помиње и цитира Дилана, али да супротан пример није забележен.

Новинар и писац Бранко Росић констатовао је да је рокенрол после дугог временског периода уздрмао цео свет.

– Таман смо се навикли да је рокенрол “амортизован”, да је постао део официјелне културе, а онда су се појавили стари митови и ова Нобелова награда је изазвала највећу пажњу, као да је Дилан сада први дугокоси певач и да има 17 година, а да је сад шездесет и нека, нагласио је Росић.

Бајац је подсетио на Диланову доследност од самог почетка и чињеницу да иза њега постоји дело, тако да је све остало потпуно неважно.

Пантић је рекао да ће направити једно “безобразно” поређење – Дилана је упоредио са прошлогодишњом добитницом Нобелове награде за серију врло потресних књига – оне имају своју вредност, али таквих књига у свету има на милионе, а Боб Дилан је један.