Петог јуна 2019. године и Београдски сајам је, као предводник сајамске индустрије у овом делу Европе, али и члан Међународне уније сајмова (УФИ) од 1957. године, пригодним активностима свечано обележио Светски дан сајамске индустрије (Global Exhibition Day). Овај дан промовисан је 2016. године као прилика да се, под слоганом „Мисли глобално – делуј локално“, широм планете нагласи изузетан глобални значај, али и виталност сајамске индустрије и укаже на њен позитиван утицај на послове, бизнис, иновације и локалне инвестиције.
Тим поводом Београдски сајам је, у присуству бројних представника друштвеног и привредног живота, академске заједнице и медија, представио изложбу радова студената Архитектонског факултета, посвећену могућности обнове комплекса Београдског сајма и редефинисања његовог амбијенталног статуса. Под називом „Приступачан град“ понуђено је интегрално дизајнерско решење којим би се овај део града прилагодио новим видовима кретања, првенствено ка јавном превозу, пешачењу и вожњи бициклом, док се истовремено очекује трансформација градских отворених простора, од саобраћајница намењених доминантно аутомобилима ка улицама дизајнираним и за људе и за друге видове кретања.
У част Светског дана сајамске индустрије 2019. године, заједно са Поштом Србије издата је ексклузивна и ограничена серија специјалне поштанске марке, на којој је представљен лого ове глобалне организације.
Са том марком на наличју, Међународној унији сајмова је послата и разгледница на чијој се насловној страни налази слика „Панорама Београдског сајма“, коју је 1980. године насликао наш чувени сликар Петар Омчикус (1926-2019).
Глобална сајамска индустрија, чији је Београдски сајам узоран члан, према подацима Међународне уније сајмова (УФИ) за 2018. годину, подразумева око 32.000 сајамских изложби различитих величина и формата (хиљаду више него 2016. године), са више од 4,5 милиона компанија-учесника (100 хиљада више), који долазе у контакт са преко 303 милиона посетилаца (43 милиона посетилаца више). На годишњем нивоу, излагачи и посетиоци су на или поводом изложби потрошили око 116 милијарди евра (18 милијарди евра више), чинећи сајмове значајном глобалном индустријом.
Београдски сајам је један од 1217 светских сајмова (пет нових у односу на 2016) који имају најмање 5000 квадратних метара затвореног изложбеног простора (Београдски сајам има много више од те доње границе), а укупан затворени изложбени простор свих тих сајмова има 34,7 милиона квадратних метара.
У комплексној сајамској индустрији данас је запослено око 680 хиљада људи са пуним радним временом. Међутим, директно или индиректно, у вези са туризмом, транспортом, смештајем, опскрбом храном и пићем и сл., сајамске изложбе ангажују додатних 3,2 милиона радних места са пуним радним временом, односно знатно више ако се рачуна са њиховим реалним повременим ангажманом.
Укупан пословни учинак свих ових сајмова, укључујући директну, индиректну и индуковану продају, износио је у 2018. години 275 милијарди евра.
У оваквом глобалном контексту, Београдски сајам је поносан на историјски вредну чињеницу да већ дуже од 80 година представља први и прави избор за домаће и стране излагаче из различитих привредних грана и да својом основном делатношћу у великој мери доприноси размени знања, сарадњи која рађа нове, животно важне идеје, порасту продуктивности, стварању нових радних места, економском развоју и улагању у инфраструктуру, те привлачењу инвестиција у нашу земљу. Целокупна историјска и актуелна сајамска, привредна и друштвена мисија ове компаније на линији је пригодних кључних порука Међународне уније сајмова – да сајмови и изложбе представљају значајну привредну активност на глобалном нивоу, ефикасан, делотворан и одржив начин пословања, који може дати свој допринос одрживом глобалном развоју. Сајмови и изложбе су издржали тест времена и даље представљајући основно маркетиншко средство, првенствено за мала и средња предузећа, смањујући пре свега потребу за путовањима и омогућавајући непосредну и незамењиву физичку комуникацију међу пословним људима. Сајамска делатност пружа велике могућности за запошљавање и развој каријере у динамичном интернационалном окружењу, које се заснива на контакту „лицем у лице“, али истовремено и на коришћењу најмодернијих дигиталних технологија.
У намери да егзактно провери свој статус, значај и улогу на привредном небу Србије и Београда, Београдски сајам је тај задатак поверио једном стручном и независном истраживачу – Економском институту из Београда. Истраживање је изнедрило помало невероватне резултате. Показало се да су укупни економски ефекти пословања Београдског сајма у анализираној 2016. години, години у којој је и почело обележавање Светског дана сајамске индустрије, процењени на 12,7 милијарди динара вредности продате робе и услуга те на четири милијарде динара бруто додате вредности. Показало се и да Сајам, који иначе има 180 запослених, додатно ангажује 1.724 „комплетна“ радна места као еквивалент привременим и повременим пословима оствареним на својим манифестацијама. Обезбеђује преко 2,4 милијарде динара укупних пореских прихода. Истраживање је показало да се сваки динар који је зарађен под куполама Београдског сајма у економији града и Републике увећава још 2,3 пута, док се у случају самог предузећа Београдски сајам овај ефекат на националну економију увећава чак 11 пута. Исто тако, истраживање је показало да на сајмовима највећу корист имају управо излагачи, јер сваки евро уложен у учешће на некој сајамској манифестацији враћа два евра, и то још док сајам траје, а у периоду по окончању сајма тај поврат досеже и осам евра за један.
И не само то. Током те 2016. године само приредбе Београдског сајма привукле су у Београд и његове хотеле готово 50.000 страних и 20.000 домаћих гостију, који су заједно остварили потрошњу од око једне милијарде динара. Наиме, скоро девет посто домаћих и страних гостију који бораве у београдским хотелима, као свој разлог наводе посету некој од манифестација Београдског сајма. Епилог истраживања је и сазнање да поменутих четири милијарде динара произведене бруто додате вредности представља еквивалент 0,12% укупне генерисане бруто додате вредности у Републици Србији (и 0,29% бруто додате вредности града Београда). Међутим, иза овог сувопарног податка крије се и једно помало невероватно запажање. Ради се о томе да, само примера ради, сви сајмови у Немачкој (а Немачка је не само актуелни него и историјски синоним за сајамску индустрију: прва је по организовању међународних сајмова у свету; од глобално водећих сајмова појединих бранши, чак две трећине се одржава у Немачкој; четири од пет по површини највећих сајмова на свету налазе се у Немачкој…) генеришу укупну додату вредност до висине од 0,3% у Немачкој. То би требало да значи да је релативни допринос Београдског сајма српском БДП-у неупоредиво већи од доприноса било ког грандиозног немачког сајма немачком БДП-у. И то много већи.
Само током 2018. године на Београдском сајму је одржан укупно 41 сајам или изложба, од чега су 23 манифестације Београдског сајма. На сајамским дешавањима регистровано је чак 730.000 посетилаца. Своје место у сајамским халама нашло је 2000 директних излагача и суизлагача из 40 земаља.
Све су то разлози због којих је част и привилегија бити члан једне такве глобалне моћне породице.
