Светски дан сајамске индустрије (Global Exhibition Day), који се одржава сваке прве среде у јуну, Београдски сајам обележиће притиснут последицама и околностима наметнутим пандемијом вируса „ковид-19“.

Као ослонац сајамске индустрије у овом делу Европе и угледни члан Међународне уније сајмова (УФИ), Београдски сајам ће учинити све што буде у његовој моћи да се из објективно кризне ситуације у нормално пословање врати у складу са поруком ове глобалне организације да су „сајмови и изложбе кључ за поновно оживљавање економије“.

Кровну Међународну унију сајмова данас чини око 32.000 сајамских манифестација различитих величина и формата, са више од 4,5 милиона компанија-учесница, који долазе у контакт са преко 300 милиона посетилаца. На годишњем нивоу, допринос глобалном бруто домаћем производу кроз учешће на догађајима достиже готово 170 милијарди евра. У комплексној сајамској индустрији данас је запослено око 680 хиљада људи са пуним радним временом, који додатно ангажују 3,2 милиона радних места са пуним радним временом, односно знатно више ако се рачуна са њиховим реалним повременим ангажманом. Укупан пословни учинак свих ових сајмова, укључујући директну, индиректну и индуковану продају, већи је од 250 милијарди евра.

Београдски сајам је у канџе „ковида-19“, али и на сам руб властите егзистенције, доспео управо у време када је требало да потврди не само успешан старт текуће него и епилог претходне пословне године. Тако је управо током ванредног стања обелодањено да је пословна 2019. година била најуспешнија у последњој деценији, приходи су у односу на 2018. порасли за 12,5%, број излагача из чак 55 земаља порастао је за 10%, највише у последњих пет година, а број посетилаца за 5,5%.

Истовремено је независно истраживање Економског института још једанпут доказало изванредан економски утицај пословања Београдског сајма на националну економију за 2019. годину. Анализа је показала да су сајамске манифестације прошле године оствариле промет од преко 9,7 милијарди динара, потрошња посетилаца заједно са оствареним прометом излагача на Сајму имала је директан ефекат на раст тражње у земљи од 9,7 милијарди динара и раст бруто додате вредности од 1,7 милијарди динара. Укупни економски ефекти пословања Београдског сајма процењени су на 14,4 милијарде динара вредности продате робе и услуга те 4,3 милијарде динара бруто додате вредности, генерисано је чак 1.961 радно место и чак 2,8 милијарди динара укупних пореских прихода. Само укупан износ потрошеног новца за смештај излагача и посетилаца Сајма у 2019. години премашује 3,2 милијарде динара, с тим да је само потрошња страних туриста који су тим поводом посетили Београд била око 1,03 милијарде динара. Показало се и да се сваки динар зарађен под куполом Београдског сајма у економији даље увећава за још 2,5 пута, а на нивоу компаније, као изолованог привредног друштва, и преко девет пута. У погледу запослености, мултипликатор од 1,97 показује да је сваки запослени због сајамске активности у 2019. производио у економији, било индиректно или индуковано, још једно радно место. У случају изолованог предузећа Београдски сајам, „мултипликатор“ каже да је сваки његов запослени у 2019. стварао приближно чак једанаест радних места. Коначно, процењено је да су само догађаји Београдског сајма привукли у Београд око 70 хиљада страних и 24 хиљаде домаћих гостију, који заједно остваре потрошњу од око 1,3 милијарде динара.

У таквим околностима, Светски дан сајамске индустрије, 3. јун, за Београдски сајам је прилика да укаже на претећу дубину пословне кризе изазване пандемијом и на величину властите безграничне друштвене одговорности. Учествујући свим својим капацитетима и ресурсима у борби против овог непријатеља, а због карактера и обима властите делатности, Београдски сајам је и сам доспео у зачарани круг пословне депресије, из које ће, без озбиљне подршке државе и појачаног уважавања специфичности ове делатности, бити све теже да се изађе. О таквом пожељном и ултимативном односу државног и привредног система према овој делатности говори и безусловни ангажман неких од најмоћнијих светских држава у корист властитих сајамских индустрија, Немачке и Кине на пример, које су покренуле опсежне мере за неодложну и безусловну рехабилитацију ове моћне а привремено блокиране глобалне индустрије.

Београдски сајам с изразитим пословним нестрпљењем ишчекује тренутак за нормализацију пословања и повратак деловању за опште добро.

Компанији Београдски сајам срећан 3. јун, Светски дан сајамске индустрије.