„Сајмови и изложбе су најбржи од свих брзих путева за економски опоравак након пандемије. Сајамска индустрија је доказала да може безбедно да води пословне догађаје. Коначно, кад је важно, сретнете се лично. Посао се понаша на исти начин.“

То су три основне поруке које Светска унија сајмова (УФИ), глобална асоцијација изложбене индустрије, шаље поводом седмог Светског дана сајамске индустрије (GED – Global Exhibition Day). А с обзиром на то да се тај дан обележава сваке прве среде у јуну, ове године то је среда 1. јуна.

И ове године кампања ГЕД 2022. фокусира се на незаменљиву вредност физичких изложби и пословних догађаја „лицем у лице“ у креирању платформи за економски раст и опоравак, што је и савршена прилика за умрежавање и упознавање нових људи. ГЕД препознаје важну улогу коју трговинске изложбе играју у покретању економија широм света и указује на улогу у јачању и расту привредних сектора. У свему томе ова година није изузетак!

Глобална излагачка индустрија је од глобалног економског значаја. Сајмови имају једноставну сврху: окупљање различитих привредних делатности ради остваривања заједничких интереса и стварања могућности за континуиран ланац снабдевања.

УФИ подсећа на светско искуство које дефинитивно потврђује да су сајмови:

  • Инструменти за тржиште добара и услуга. Ово посебно важи за мала и средња предузећа
  • Одличне инвестиције, привлачење утицајних људи на тржишту, који троше више, разговарају са више људи и препоручују више брендова,
  • Медиј „лицем у лице“ који додаје јединствени „људски елемент“ и од кључног је значаја за изградњу пословних контаката,
  • Моћни алати за стварање задовољства и лојалности купаца пружањем конкретних и неизбрисивих искустава,
  • Места за размену знања и сарадњу, што доводи до стварања идеја и пројеката, који могу битно утицати на тржишне секторе,
  • Имају потенцијал да помогну у развоју нових индустрија,
  • Подржавају развој трговине и инструмент су интернационализације,
  • Подржавају раст продуктивности,
  • Стварају нова радна места, како у оквиру изложбене индустрије, тако и у активностима везаним за туризам,
  • Подстичу економски и инфраструктурни развој,
  • По правилу су средство за привлачење инвестиција за једну земљу.

Али сама сајамска индустрија је колико једноставна толико и комплексна: према подацима за 2021. годину, са преко 493 милијарде евра пословне продаје за оне који у тој индустрији учествују, сајмови имају невероватан утицај на глобалну економију. Трошкови посетилаца и излагача производе укупан ефекат од 299 милијарди евра како за ланац вредности изложбене индустрије (организатори, места и пружаоци услуга) тако и за активности везане за туризам (смештај, храна и путовања). Сајамска бранша „опслужила“ је 353 милиона посетилаца, а директно и индиректно изложбама је подржано 3,4 милиона укупних радних места.

Сајмови су се развили у много више од штандова на којима се приказују производи – постали су тржишта појачана образовним могућностима, лансирањем иновација и могућностима проналажења квалификованих потенцијалних клијената заснованих на подацима, подржана активностима друштвених мрежа које уједињују драгоцен дигитални напредак и међуљудске везе.

Као кључни представник сајамске индустрије овог дела Европе, па чак и добитник УФИ награде за најкреативнију активност 2019. године, највећи глобални празник изложбене и сајамске индустрије Београдски сајам обележава у знаку опоравка од последица пандемије „ковида-19“, али и актуелних глобалних геополитичких превирања.

Никако не треба сметнути с ума да је у двогодишњу кризу, на самом почетку 2020, Београдски сајам ушао са изврсним подацима о резултатима пословне 2019. године, која је била најуспешнија у последњој деценији. Приходи су у односу на 2018. били порасли за 12,5%, број излагача из чак 55 земаља порастао је за 10%, највише у последњих пет година, а број посетилаца за 5,5%. Истовремено, и управо кад је рад Сајма блокиран, Анализа економског утицаја пословања Београдског сајма на националну економију за 2019. годину, коју је израдио Економски институт, показала је да су укупни ефекти пословања Београдског сајма у 2019. години процењени на 14,4 милијарди динара вредности продате робе и услуга, 4,3 милијарде динара бруто додате вредности, 1.961 генерисано ново радно место и 2,8 милијарди динара укупних пореских прихода. Сваки динар зарађен под куполом Београдског сајма у економији је даље увећаван за још 2,48 пута, а на нивоу компаније, као изолованог привредног друштва, то је чак 9,1 пута (што је било 15-20 одсто боље од светског сајамског просека). Сваки запослени је због сајамске активности у 2019. производио у економији, било индиректно или индуковано, још једно радно место, а у случају изолованог предузећа Београдски сајам сваки његов запослени је у 2019. стварао приближно чак једанаест радних места. Коначно, а то посебно потцртава и УФИ, процењено је да су само догађаји Београдског сајма привукли у Београд више од готово 70 хиљада страних и 24 хиљаде домаћих гостију, који су заједно остварили потрошњу од око 1,3 милијарде динара.

Због тога је и овогодишњи Светски дан сајмова, 1. јун, одличан повод да се и Београдски сајам легитимише као велики повратник на стазу нормалног и успешног пословања, а пролећна сајамска сезона наговештава да ће бити баш тако. У години у којој компанија обележава 85 година постојања, то је најмање што се од Сајма очекује али и што Сајам може да понуди.

Комплетној сајамској индустрији желимо срећан 1. јун, Светски дан сајамске индустрије.