Отворени сајмови грађевинарства и хортикултуре – више од 500 излагача

На Београдском сајму свечаном церемонијом отворене су две изузетне пролећне манифестације – јубиларни 50. Међународни сајам грађевинарства SEEBBE и 31. Међународни сајам хортикултуре Beoplant Fair.

Најновија достигнућа и савремене трендове у грађевинској индустрији и области хортикултуре, у наредна четири дана, до 24. априла, представиће више од 500 излагача из преко 30 земаља.

Сајмове су отворили министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.

Окупљенима се најпре обратио Марко Блажић, председник Надзорног одбора Београдског сајма, који је поздравио све излагаче и присутне госте и пожелео добродошлицу. Он је изразио задовољство што ће се на Београдском сајму одржати истовремено два догађаја од велике важности, који представљају важну платформу за сусрете стручњака, инвеститора и произвођача.

„Поред овогодишњих излагача, којима се овим путем захваљујем, као и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре као покровитељу јубиларног издања Сајма грађевинарства на коме ће се представити низ нових фирми и компанија, којима се такође захваљујемо на поверењу. Традиционално, на сајму велику пажњу привлаче Националне изложбе, а ове године представљају се компаније из Аустрије, Kине, Пољске, Републике Српске, Црне Горе, Чешке, као и већи број турских компанија“, рекао је Блажић.

Он је напоменуо да јубилеј који обележавамо није само подсетник на богату традицију, већ и снажан подстицај за будућност.

„Са друге стране, 31. Међународни сајам хортикултуре Beoplant Fair, који се под слоганом -Башта у срцу града, одржава истовремено са Сајмом грађевинарства, на најлепши начин носи снажну поруку о очувању природне и еколошке посвећености. Традиционално је допуњују још три изложбе: Дарови природе, Organic Fest и Motoplant Expo“, навео је Блажић.

Отварајући 31. Међународни сајма хортикултуре Beoplant Fair, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић рекао да овај сектор у Србији има велики, али недовољно искоришћен потенцијал.

Он је казао да хортикултура није маргинална грана пољопривреде, већ производња са високом додатом вредношћу која доноси веће приходе по јединици површине и отвара нова радна места, посебно за мале и средње произвођаче.

Према његовим речима, Србија је прошле године у сектору хортикултуре остварила спољнотрговинску размену од скоро 49 милиона евра, али уз изражен дисбаланс између извоза и увоза, што представља простор за даљи раст.

Гламочић је навео и да се у Србији тренутно цвеће гаји на око 600 хектара на отвореном и на око 270 хектара у пластеницима.

„Имамо повољну климу, традицију расадничарства, знање и тржиште. Србија се сврстава међу најповољнија подручја у Европи за производњу ружа, али су нам потребни боља организација, више инвестиција и јачи наступ на тржишту, рекао је министар.

Гламочић је нагласио и да је политика ресорног министарства усмерена на модернизацију и јачање домаће производње као замену увоза, али и на уређење тржишта и повезивање произвођача.

Према његовим речима, држава не може сама да обезбеди напредак, већ да је неопходно да се произвођачи удружују, инвестирају у квалитет и усмере на тржиште.

„Хортикултура није само економија, већ и квалитет живота, зелена инфраструктура градова и одговор на климатске изазове“, рекао је Гламочић.

Министарка Софронијевић је, отварајући јубиларно издање једног од најутицајнијих сајмова у региону у области грађевинарства, 50. SEEBBE, рекла да су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Влада Србије стратешки опредељени да се баве зеленом градњом.

Софронијевићева је нагласила да Сајам грађевинарства већ деценијама представља огледало развоја и знања наше земље и да је то најзначајнији и најобухватнији догађај грађевинске и архитектонске индустрије у југоисточној Европи.

Према њеним речима, учешће више од 500 излагача из земље и иностранства на овој четвородневној манифестацији јасни је показатељ да је Србија постала важно место сусрета идеја, инвестиција, али и савремених технологија.

„Данас више него икада говоримо о ефикасности, одрживости, сигурности и иновативности. Управо овде, на овом сајму, траже се одговори на кључне изазове савременог грађевинарства“, казала је она.

Министарка је навела да према прелиминарним подацима заснованим на резултатима кварталних истраживања, учешће грађевинарства у БДП-у Србије у 2025. години износи 4,7 одсто, што потврђује његову значајну улогу у структури наше привреде.

„Охрабрују подаци и о расту активности у овом сектору, јер је у четвртом кварталу 2025. забележен раст вредности изведених грађевинских радова од 10,6 одсто у односу на исти период годину пре, при чему је посебно изражен раст у сегменту изградње зграда од 13,3 одсто, док остале грађевине су забележиле раст од 8,8 одсто“, рекла је она.

Нагласила је и да подаци показују да сем три европске земље и то Чешке Мађарске и Словачке, све остале земље у Европи бележе пад.

Софронијевић је истакла и да је грађевинарство један од кључних стубова економије и несумњиво један од најважнијих покретача укупног развоја Србије јер, како је додала, сваки динар који се инвестира у грађевинарство враћа се вишеструко.