Они који су били – знају, они који нису – треба да знају за следећу годину – премијерно представљање Београдског сајма на култној, сада већ и националној, манифестацији Ноћ музеја, прошло је боље од свих очекивања. Тешко је проценити да ли су богатом сајамском поставком били задовољнији посетиоци или домаћини.

И поред тога што је Београдски сајам ове године први пут учествовао на овом занимљивом и едукативном ноћном хепенингу, од 17 часова и отварања сајамских капија, па све до један час после поноћи, када је Ноћ музеја и званично затворена, Београђани су с пажњом разгледали сајамски избор за ову ноћ. Чињеница да су већински део публике која је желела да посети „Место које је видео цео свет“ били млади људи, представља додатно задовољство.

Београдски сајам већ осам деценија организује велелепне манифестације, од којих многе досежу светски ниво, али после учешћа на 14. Ноћи музеја јасно је – Сајму је недостајао један овакав културно-историјски наступ. Богата историја Београдског сајма представљена је кроз фотографије направљене током претходних 80 година, као и кроз уметничку збирку најугледнијих представника сликарске модерне, брижљиво бирану и прикупљану од изградње сајамских здања на данашњој локацији.

О уметничким делима академика Јована Бијелића, Пеђе Милосављевића, Петра Омчикуса и Душана Оташевића, као и дела модерног и пост-модерног сликарства, међу којима су дела многих уметника, од Миодрага Протића до Марије Драгојловић, говорила је професор др Миланка Тодић, кустос.

Наглашавајући да је реч само о избору уметничких дела, дакле не о целокупној сајамској колекцији, др Миланка Тодић гостима Сајма је предочила да се ради о веома вредној поставци, ствараној кроз дуг временски период:

– Без икаквих измена ово је поставка која би могла да буде изложена у било којој галерији, не само на Сајму за Ноћ музеја. Њена додатна вредност је представљање историјских догађаја, али и повезаност актера – једна поред друге налазе се слике професора и њихових ученика. За многе сајмове млади сликари радили су ликовне илустрације, оне су у међувремену постале препознатљиве, неке и заштитни знаци сајмова, а аутори су од сликара почетника постали познати и признати уметници.

Ништа мање илустративна није била ни изложба великих фотографија, којом је Београдски сајам желео да представи богата и живописна дешавања под својим сводовима, а јасно је – било их је, и стварали су историју.

На Београдском сајму одржавана су престижна спортска првенства. На Европском шампионату у кошарци 1961. године Југославија је са легендарним Ацом Николићем и Радивојем Кораћем освојила прву медаљу, а незаборавна су и бројна атлетска такмичења. Прва Гитаријада одржана је баш овде, а на фотографијама је овековечен и чувени концерт Луиса Армстронга, као и атмосфера многобројних концерата великана домаће и иностране музичке сцене, од Бијелог дугмета и Рибље чорбе, до концерата које су одсвирали DEEP PURPLE и R.E.M.

Фотографије сликовито приказују и некадашње модне ревије које су афирмисале зачетнике наше високе моде, попут Александра Јоксимовића или Мирјане Марић.

Сајам су кроз историју посећивали највиши гости – од краљице Марије са принчевима, до председника Тита, видели су га Че Гевара, Хрушчов, Жискар Дестен и многи други државници. Небројено светски знаних песника и књижевника из целог света учествовало је на Сајму књига, а са њима и великани глумишта, од Миливоја Живановића до Алена Делона.

Код нас су забележена и историјска телевизијска дешавања, јер се студио Телевизије Београд налазио на Београдском сајму.

Ово је само део онога што су могли да виде посетиоци 14. Ноћи музеја, манифестације која је из године у годину све богатија и посећенија. Нема сумње да ће тако бити и са Београдским сајмом – укључили смо се у овај културни караван и нећемо стати. Следеће године сајамска поставка може да буде само богатија и велелепнија. Већ је на видику један прави спектакл.