Инвестициона конференција о индустрији намештаја у Србији „Serbian Furniture Industry Conference“ одржана је у уторак, првог дана манифестације. У сарадњи са Београдским сајмом Конференцију је организовала Развојна агенција Србије. На овом стручном скупу представљени су потенцијали српске индустрије намештаја, могућности за улагање, као и искуства досадашњих инвеститора – домаћих привредника и међународних институција на различитим пројектима у овој индустрији. Своја искуства предствили су ГИР, Јела Јагодина, HealthCare, USAID, Студио структура, као и представници надлежних државних институција.

Учесници конференције су се сложили да домаћа дрвна индустрија има велики потенцијал за раст, као и низ компаративних предности у односу на конкуренцију. Њени главни адути су одлична сировинска база, дуга традиција и know how у изради намештаја од пуног дрвета, који је веома тражен на светским тржиштима. Ипак, важно је истаћи и да у овом сектору ради мање од два одсто запослених у Србији, који бруто друштвеном дохотку доприносе са само 1,5 одсто. Реч о малим процентима, посебно у односу на сировинску и радну базу коју Србија има у индустрији намештаја и читавој дрвној индустрији.

Током претходне године дрвна индустрија је остварила извоз од 363 милиона долара, што предствља 2,7 одсто укупног извоза Србије. Када се анализира структура тог извоза, од укупно произведених количина трупаца мање од половине, тачније 48 одсто, преради се се у производе са вишом додатом вредношћу – намештај, и тако извози.

Колико је битан већи степен финалне обраде, јер доноси неупоредиво већу корист, врло сликовито представио је Жељко Сертић, директор Развојне агенције Србије. Он је навео прошлогодишњи пример извоза резане грађе од 145 хиљада кубика, вредан 45,3 милиона евра – да је прерађен само у столице добило би се пет милиона комада, чија би вредност у извозу била готово шест пута већа – 265 милиона евра. Ако би те столице биле посебно дизајниране, цена би могла да буде и – 10 пута већа. Ништа мање није важна ни чињеница да би тај процес прераде резане грађе у столице упослио најмање пет хиљада радника.

Због тога је држава, у сарадњи са међународним организацијама, развила Акциони план за стимулацију дрвне индустрије. Ако предложене мере буду успешно имплементиране, дрвна индустрија Србије добиће велику шансу да се позиционира као индустријска грана која у најкраћем временском року може да генерише највећи број нових радних места у Србији. Процењено је да би до 1022. године било додатно упослено 10-12 хиљада радника. С друге стране, евентуални неуспех у имплементацији ових мера утицаће да дрвна индустрија Србије изгуби шансу за јачање своје конкурентске позиције на дужи рок, а Србија би се претворила у сировинску базу за јаке глобалне и регионалне компаније које послују у дрвној индустрији.