Као кључни представник сајамске индустрије овог дела Европе, највећи глобални празник изложбене и сајамске индустрије Београдски сајам обележава у знаку глобално признате хуманитарне и вакциналне активности, али и грчевито ишчекујући повратак властитој делатности.

Global Exhibition Day – Светски дан сајамске индустрије – обележава се под покровитељством Међународне уније сајмова (УФИ) сваке прве среде у јуну, већ шесту годину заредом.

И ГЕД 2021, а ове године се догађа 2. јуна, Београдски сајам дочекује под теретом последица и околности наметнутих пандемијом коронавируса, глобалног непријатеља који је пореметио све токове цивилизације па и све видове привреде, индустрије и међународних односа и комуникација. У том контексту, због свог карактера, и на свим светским меридијанима, управо је сајамска индустрија једна од највећих и најочигледнијих жртава тектонских поремећаја условљених овом пошашћу.

Полазећи од изузетне улоге коју сајамске манифестације играју у покретању економија широм света, али и имајући у виду често катастрофалне и потенцијално трајне ефекте које је пандемија „ковид-19“ имала на глобалну економију у готово свим пословним секторима и регионима, највећа светска кровна организација сајмова УФИ инсистира да и ГЕД 2021. буде пригодан повод за афирмацију нове улоге њених чланова – поновног повезивања, опоравка и обнове заједница и промоције утицаја сајамских приредби на локалне економије, како у подршци рада предузец́а, тако и повезивању људи широм света. И све то истовремено мотивишући и уливајуц́и поверење свима да учествују у сајамским догађајима који у једнакој мери дају предност безбедности и успеху.

Снага ове поруке потиче од чињенице да УФИ годишње покрије близу 32.000 сајамских приредби, на којима производе и услуге представи 4,5 милиона компанија и које привуку преко 303 милиона посетилаца. Сви ти излагачи и посетиоци сваке године на изложбе троше око 116 милијарди евра, чинећи их значајном глобалном индустријом. Са преко 680.000 људи запослених са пуним и хиљадама других са скраћеним радним временом, сајамска индустрија директно и индиректно подржава још 3,2 милиона радних места са такође пуним радним временом. Укупна пословна продаја, укључујући директну, индиректну и индуковану, износи 275 милијарди евра.

Као ослонац сајамске индустрије у овом делу Европе, па чак и добитник УФИ награде за најкреативнију активност 2019. године, Београдски сајам је у вртлог „ковида-19“, али и на ивицу властите пословне егзистенције, доспео управо у време када је требало да потврди и успешан старт текуће и сјајне резултате претходне пословне године. Тако је баш са почетком терора коронавируса 2020. обелодањено да је пословна 2019. година Београдског сајма била најуспешнија у последњој деценији, приходи су у односу на 2018. били порасли за 12,5%, број излагача из чак 55 земаља порастао је за 10%, највише у последњих пет година, а број посетилаца за 5,5%. Готово истовремено, и управо кад је рад Сајма блокиран, крајем марта 2020, Анализа економског утицаја пословања Београдског сајма на националну економију за 2019. годину, коју је израдио Економски институт, показала је да су укупни ефекти пословања Београдског сајма у 2019. години процењени на 14,4 милијарди динара вредности продате робе и услуга, 4,3 милијарде динара бруто додате вредности, 1.961 генерисано ново радно место и 2,8 милијарди динара укупних пореских прихода. Показало се да се сваки динар зарађен под куполом Београдског сајма у економији даље увећава за још 2,48 пута, а на нивоу компаније, као изолованог привредног друштва, то је чак 9,1 пута (што је 15-20 одсто боље од светског сајамског просека). У погледу запослености, истраживање је показало да је сваки запослени због сајамске активности у 2019. производио у економији, било индиректно или индуковано, још једно радно место, а у случају изолованог предузећа Београдски сајам, „мултипликатор“ каже да је сваки његов запослени у 2019. стварао приближно чак једанаест радних места. Коначно, процењено је да су само догађаји Београдског сајма привукли у Београд више од готово 70 хиљада страних и 24 хиљаде домаћих гостију, који су заједно остварили потрошњу од око 1,3 милијарде динара.

Овогодишњи 2. јун, Светски дан сајамске индустрије, за Београдски сајам је прилика да бивше и будуће партнере, сараднике, клијенте и посетиоце подсети на дубину пословне агоније изазване пандемијом и на величину властите безграничне друштвене одговорности, испуњене општепознатим добротворним и хуманитарним радом запаженим и високо вреднованим и на планетарном нивоу. Иако онемогућен да испуни своју основну друштвену и привредно мисију, да привређује и за себе и за друге, Београдски сајам је све своје капацитете и ресурсе несебично ставио на располагање за борбу против те исте пандемије и тако допринео заједничком друштвеном и привредном развоју и просперитету.

Одласком короне и повратком света и у свет, Београдски сајам ће наставити да својим изложбеним програмима доприноси економском и социјалном развоју на локалном, државном, регионалном и глобалном нивоу – подржавањем раста продуктивности, стварањем нових радних места, посебно у оквиру сајамске и туристичке индустрије, поспешивањем економског и инфраструктурног развоја, привлачењем инвестиција у земљу…

Светски дан сајмова је одличан повод да се и Београдском сајму омогуће услови да се коначно врати самоме себи. А следиће га цео свет, јер све(т) почиње нашим сусретом.