Београдски сајам је у понедељак и уторак, 11. и 12. октобра 2021. године, место одржавања, после Генералне скупштине Уједињених нација, највећег међународног мултилатералног скупа у свету ове године.Ради се о конференцији Покрета несврстаних, поводом обележавања шест деценија постојања тог глобалног међународног покрета, али и, пре свега, његове прве конференције, у Београду, септембра 1961.
Позвани су да се у Београду окупе највиши представници 120 држава чланица Покрета несврстаних, као и 17 оних које су у статусу посматрача. Своје учешће најавило је неколико председника и премијера, више од 100 делегација на високом нивоу и око 40 министара спољних послова.
Очекује се долазак и актуелног председавајућег Генералне скупштине УН Абдула Шахида, министра спољних послова Малдива. Путем видео-линка требало би да се обрате генерални секретар УН Антонио Гутереш и Илхам Алијев, председник Азербејџана, земље која тренутно председава Покрету несврстаних.
Домаћини овог импозантног скупа су председник Србије Александар Вучић и шеф дипломатије Никола Селаковић.
У септембру 2011, у част пола века несврстаних, Србија је такође била домаћин дводневног скупа. Тада су биле угошћене делегације више од 100 земаља са око 600 чланова. Међу учесницима су били и званичници Уједињених нација, Организације исламске конференције, Афричке уније, Арапске лиге, а као посматрачи и представници Шпаније, Мађарске и Финске. Председавајући Покрета несврстаних тада је био Египат.
Прва конференција несврстаних била је на нивоу шефова држава или влада, а идејним творцима сматрају се председници СФРЈ Јосип Броз Тито, Египта (у то време Уједињене Арапске Републике) Гамал Абдел Насер, Гане Кваме Нкрумах, Индонезије Сукарно, те први премијер Индије Џавахарлал Нехру. Те 1961. у Београд су дошли представници 25 тадашњих несврстаних земаља, три државе посматрача, али и више ослободилачких покрета, партија и организација.
Пет година раније, 19. јула 1956. године, Тито, Нехру и Насер су на Брионима потписали декларацију о заједничкој сарадњи и политици, што је био зачетак Покрета несврстаних.
У Покрету несврстаних, који је првобитно представљао 55% становништва планете, већину влада на свету и скоро две трећине чланица УН, окупиле су се државе које званично нису биле нити чланови нити противници једног од тада већих војно-политичких блокова (НАТО или Варшавски пакт). Програмска идеја организације била је да осигура „националну независност, суверенитет, територијални интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике“.
Сам термин „несврстани“ је први употребио индијски премијер Џавахарлал Нехру 1954. и то по концепту тадашњег кинеског премијера Џоу Енлаја, формулишући Пет принципа мирољубиве егзистенције, који ће касније послужити као основа Покрета несврстаних: Узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета, Узајамно ненападање, Узајамно немешање у унутрашње послове, Једнакост и узајамна корист и Мирољубива коегзистенција.
„Важнијим“ члановима од других сматрани су СФРЈ, Индија, Египат и повремено Кина. Бразил никада није био стални члан покрета, али је делио многе циљева Покрета и слао посматраче на конференције.
Покрет је изгубио кредибилитет током 70-их када је критикован да у њему постају доминантне државе које су биле у неформалном савезу са неком од великих сила.
Одржано је укупно 18 конференција Покрета несврстаних, последња у Бакуу, Азербејџан, октобра 2019.
СРЈ је 1992. године иступила из чланства у Покрету несврстаних и прешла у статус посматрача. Србија је данас такође у статусу посматрача.
Прва конференција Покрета несврстаних одржана је у Београду, од 1. до 6. септембра 1961. године. Осим 25 пуноправних чланова (по 11 из Азије и Африке, плус ФНРЈ, Куба и Кипар), три државе су учествовале као посматрачи. Државе учеснице тада су потврдиле своју приврженост а „критеријумима несврстаности“, којима су се обавезале да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила, да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе великих сила.
На конференцији је усвојено неколико докумената: Декларација шефова држава или влада, Изјава о опасности од рата и апел за светски мир, као и писма идентичног садржаја председнику владе Совјетског Савеза Хрушчову и председнику САД Кенедију.
Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.
