Почео 69. Међународни београдски сајам књига

У петак, 23. октобра 2026. године, у 18 часова, у хали 2 Београдског сајма, свечано је отворена књижевна манифестација од највећег угледа у овом делу Европе – 69. Међународни београдски сајам књига.

Под слоганом „Речи граде свет“, уз више од 700 домаћих и иностраних учесника и издавача, посетиоци и поштоваоци књижевности и свих универзалних вредности књижевног стваралаштва, моћи ће у халама 1, 1А, 2А и 4 да уживају у лепој речи и бројним сајамским програмима све до суботе 31. октобра.

Почасни гост 69. Међународног београдског сајма књига је Тунис. У централном делу хале 2, Тунис представља своју традицију и културну разноврсност – дела научника, писаца, песника и уметника, уз присуство еминентних гостију.

Поред Туниса, на сајму учествују Белорусија, Босна и Херцеговина (Република Српска), Грчка, Грузија, Италија, Иран, Мароко, Немачка, Румунија, Русија, Словачка, Хрватска и Црна Гора.

Свечано проглашавајући почетак рада овогодишњег 69. Међународни београдски сајам књига, Драган Јовановић Данилов, књижевник и ликовни критичар рекао је:

„Поштовани издавачи, драги писци и поштовани књигољупци и књигосауруси, драги пријатељи, дозволите ми да на овом месту које представља једно лепо огледало Београда и Србије кажем неколико речи захвалности нашим издавачима и свима вама који сте вечерас овде дошли да учествујете на свечаној церемонији отварања Сајма књига.

„Пловио сам по океанима и библиотекама“ – тако је писао Херман Мелвил. Књиге и библиотеке велика су утеха за нервозну, сплинску душу модерног човека. Књиге су предмети са телом и душом, а библиотеке света места. Сви смо ми текстуално повезани. Зато је најправилније и најистинитије одређење наше домаје – библиотека. А библиотека је безвремено место. Библиотеке не представљају само храм текстуалног сећања већ и централни нервни систем Србије. Будући да смо текстуално повезани са нашим прецима, сви ми носимо дубоко у душама жиг библиотеке. Нема лепше и укусније тишине од тишине у библиотеци. У таквој тишини човека обузме осећај да има читаву вечност пред собом. Библиотека је место земаљског уживања, својеврсни locus amoenus, место среће. За писца нема бољег универзитета од библиотеке, ни бољег учитеља од искусних библиотекара, за које сам смислио назив – књигосауруси.

Балкан је простор фантастичног мешања раса, генетских фактора и најдиспаратнијих културних ентитета. То је поднебље које је озарено грчком, римском, византијском и оријанталном ватром, што писцу који овде живи и ствара пружа изванредне могућности за литерарну креацију. Писцу са Балкана остаје да кроз дијалог са историјском меморијом проверава формуле и оптику нашег времена и једног нашег српског психо-космо логоса.

Зато сада желим да упутим свој и ваш поглед на златно доба српске културе између два светска рата. Било је то време када су људи били пуни неизговорених речи за које им је био потребан одјек. Какве чудесне духове смо имали тада и колико су ти људи радили, као да су знали да ће библиотеке горети. Од писаца поменућу тек Ива Андрића, Милоша Црњанског, Растка Петровића, Момчила Настасијевића. Од филозофа: Бранислава Петронијевића, Божидара Кнежевића, Владимира Вујића. Од богослова: Николаја Велимировића и Јустина Поповића. Од сликара: Саву Шумановића и Мила Милуновића,. Од чудесних жена: Исидору Секулић, Ксенију Атанасијевић, Аницу Савић Ребац… И сви они могли су да се мере са највећим европским духовима тога времена. Ми видимо у којој мери је сунчев зрак весништва обасјао Србију. Јер то су наши весници.

Српска књижевност богата је весницима. А ко је весник? Весник је онај писац који људима пружа могућност да кроз поезију и романе осете истину и светлост која долази како из овог нашег тако и из других светова. То су ти наши српски весници, толико обљубљени у српском народу, они најпрефињенији духови и најузвишенија срца која схватају метаисторијске перспективе и виде светске духовне панораме. То су они духови који су у нама пробудили дубоко сећање и у чијим делима се објављују застрашујуће дубине реалности и оностраних сфера. Писци које сам поменуо имали су ту ретку способност широког сверазумевања. Они су били заокупљени како ликовима своје културе тако и другошћу и зато у њиховим књигама проналазимо потврду властите индивидуалности кроз другост, односно онај истински космополитизам који представља спој домаћег огњишта и света.

Сајам књига јесте место за нашу самоспознају, за наше самосагледавање и самоосветљавање. Улазак на Сајам књига за мене је увек носио једну готово митску димензију ходочашћа и неизвесности. Књига може живети својим пуним животом само тамо где постоји ентузијазам за књигу, само тамо где је књига страст великог броја људи и где постоји читалачка култура. Овакви сајмови доприносе неговању такве страсти и подстичу нас на стварање приватних, кућних библиотека. Читање нам омогућава нешто заиста величанствено – да реализујемо своју природну тежњу за театрализацијом: читалац поприма улогу јунака, а читатељка улогу јунакиње. Читање душекорисних и душеокрепљујућих књига узнемирује, али и уравнотежује, смирује, усредсређује и уземљује.

Радујем се што су почасни гости Сајма књига писци из Туниса. Имао сам прилику да више пута боравим у Тунису и да читам своју поезију на великом међународном фестивалу поезије у красном граду Сиди бу Саиду. Такође, имао сам част да својом поезијом будем заступљен у већем броју међународних антологија које су објављене у Тунису на арапском и енглеском језику и да у главном граду Туниса шетам улицом која се зове La rue de Serbie, улица Србија. Том приликом упознао сам изванредне тунижанске песнике. У Тунису се пишу и одлични романи који су ми познати у француским преводима. У овој прелепој земљи цвета једна нама непозната поетска и прозна флора и ово је прилика да је много боље упознамо.

Драги издавачи, драги књигољупци, драги пријатељи, живот је данас престао да буде спор. Свет се много променио. Свет више није чврст и стабилан. Ми се данас сусрећемо са једном онтолошком забуном, са хаосом слика, књига, музике која се данас компонује. Живимо у време дигиталне апокалипсе која је пореметила сва наша чула и све се то, наравно, одражава и на књижевност.

За мене, време проведено над књигама представља најлепше сате посуђене од судбине. Из велике књижевности долази нам једна виша, суштаствена срећа. Треба читати ради постизања блаженог живота. Писање и читање књига је дубински повезано са васкрсењем: васкрс је суштина свега – семе умире у земљи да би васкрсло у пшеници, у хлебу, у песми, у роману, у књизи. И зато увек изнова читајмо. Јер кад се каже читај то, како рече један духовни човек, значи занови, обнови, понављај, сећај се изнутра самим собом, јер књижевност је борба за душу“.

У име земље почасног госта учеснике Сајма je поздравиo др Kалeд Кшир (prof. dr Khaled Kchir), директор Међународног сајма књига у Тунису.

„Kњижевност је уметност стварања лепоте у језику и кроз језик; то је вешта, негована употреба речи, обликована историјским околностима људског искуства и географским оквирима у којима се одвија. Туниска књижевност је нераскидиви део свеукупне светске писане речи и јасан, истакнути чинилац арапске књижевности, како древне тако и модерне — притока која храни њену велику реку. Она је своје дубоко надахнуће пронашла у јединственом географском положају Туниса, његовој бурној историји и сменама цивилизација које су цветале на његовом тлу више од три хиљаде година. Њен развојни пут текао је стабилно — од традиционалне поезије и прозе, преко модерне песме у слободном стиху или прози, све до софистицираних форми наративног стваралаштва, међу којима се посебно издвајају роман, драма, аутобиографија и књижевни портрет.

Прва поглавља књижевности Туниса исписана су у осмом веку нове ере и деценијама које су уследиле. У то време, Ифрикија (Ifriqiya) — која је обухватала данашњи Тунис, део Алжира и западну Либију — била је уједињена под окриљем своје прве престонице Kаируана (Kairouan), пре каснијег премештања седишта моћи у Махдију (Mahdia) и Тунис. Kао блиставо жариште знања, мисли и књижевности, овај град је убрзо извршио снажан утицај на све градове северне Африке. Истовремено, он је био незаобилазна веза између арапско-исламског Истока, Магреба и Ал-Андалуза, мост преко којег су плодови учења и богатство интелектуалног и књижевног живота путовали из Грчке, Византије и древних земаља Истока ка јужној Европи, помажући да се утре пут модерној европској ренесанси.

Током своје историје, Тунис је сведочио богатој и непрекидној смени интелектуалних и књижевних токова. То се посебно огледало током зиридског, хафсидског и хусаинидског периода, као и кроз епоху модерне ренесансе. Потоње раздобље је првенствено обележила свесрдна борба против француске колонијалне власти, а потом савремено доба које је отпочело стицањем независности 1956. године и траје све до данашњих дана.

На сваком степену свог развоја, књижевност Туниса задржала је блиску везу са животом заједнице и људском судбином, фокусирајући се на питања идентитета, слободе и реформи. Са наступањем модерног доба, на велика врата улазе теме колонијализма, националне борбе и свеобухватних друштвених, политичких и културних преображаја. У средишту ових превирања нашла су се питања еманципације жена, права радника, као и тема дубоког друштвено-економског јаза који дели поједине регије и групе у Тунису.

У средњовековном периоду, Тунис је изнедрио изузетног прозног писца и књижевног критичара Ибн Рашика ал-Kаируанија (Ibn Rashiq al-Qayrawani), аутора дела „Al-Umda fi mahasin aš-šir va nakdih va adabih” (О врлинама поезије, њеној критици и уметности). Из исте епохе потиче и вансеријски песник Али ал-Хусри ал-Kаируани (Ali al-Husri al-Qayrawani), аутор збирке „Iqtirah al-Qarih wa-Ijtirah al-Jarih” (Нарицање рањеног срца и Рана уцвељеног), која је у историју ушла као прва арапска збирка у потпуности посвећена туговању и губитку синова. Истовремено, његова чувена поема „О ноћи, када ће осванути зора љубавника?” (Ya Layl al-Sabbu Mata Ghaduhu?) остала је једна од најпознатијих и највољенијих љубавних песама компонованих у арапском свету. Због тога Ибн Рашик и Ал-Хусри заузимају место у самом врху арапске књижевности у целини, а не само Туниса.

Нови токови и савремено доба донели су проширење редова кнжевних стваралаца, отварајући простор за мноштво славних имена. Међу њима је Абу ал-Kасим ал-Шаби (Abu al-Qasim al-Shabbi): песник љубави и чисте страсти, који је кроз песме и хармоније осликао жену; песник романтизма и природе, који је учинио Тунис зеленијим у машти; и песник слободе, чији су нам бунтовни стихови подарили бесмртне речи:

Kада народ једног дана пожели да живи,
судбина мора одговорити на његов позив.

Из редова ових јединствених стваралаца издваја се Али ал-Дуаџи (Ali al-Du’aji), аутентични приповедач збирке „Bilad al-Tararni” (Земља без реда), али и као аутор дела „Sahirtu Minhu al-Layali” (Ноћи бесане због њега) и „Jawla Bayna Hananat al-Bahr al-Abyad al-Mutawassit” (Обилазак крчми на Медитерану). Ту је и Махмуд ал-Месади (Mahmoud Messadi), стваралац препознатљив по прози коју прожима филозофија егзистенцијализма и духовног мистицизма, обликујући текст који поседује чудесну моћ. Аутор је дела „Al-Sudd” (Брана) и „Haddatha Abu Hurayra Qal” (Тако је говорио Абу Хурајра). Низ ових великана заокружује Башир Храијеф (Béchir Khraïef), врхунски мајстор реализма у прози, препознатљив по својим остварењима „Al-Daqlah fi Arajiniha” (Урме на својим петељкама) и „Barq al-Layl” (Ноћна муња).

У драмској уметности, писци попут Али Бен Ајада (Ali Ben Ayyad) и Хабиба Булареса (Habib Boulares) оставили су неизбрисив траг. У оквиру песничког стваралаштва нарочито блистају имена Зубаиде Башир (Zoubaida Bshir), Мнавара Смаде (Mnawar Smadah) и Ал-Сгајара Улада Ахмеда (al-Sghayar Oulad Ahmed), док у књижевној критици свој драгоцени допринос дају Фарид Гази (Farid Ghazi) и Тофик Бакар (Tawfiq Bakkar), уз многе друге чије стваралаштво заслужује пођеднако поштовање и дивљење.

Данас, књижевна сцена ове земље доживљава прави процват, сведочећи о изванредном богатству креативних гласова које је готово немогуће појединачно набројати у оквирима ове презентације. Међу савременим песницима су Монсеф Ухаиби (Moncef Ouhaibi), Монсеф Мезгани (Moncef Mezghanni), Адам Фати (Adam Fathi), Фадила ал-Шаби (Fadila al-Shabbi), Џамила ал-Маџри (Jamila al-Majri) и Амал Муса (Amal Moussa).

Kада је реч о савременом прозном изразу, незаобилазна имена су Хасуну ал-Мисбахија (Hassouna al-Mesbahy), Хабиба Селмија (Habib Selmi), Хасина Бен Амуа (Hassine Ben Ammou), Чокрија Мабкута (Chokri Mabkhout), Мохамеда Аису Медеба (Mohamed Aissa Meddeb), Амну Рмили (Amna Rmili) и Амиру Геним (Amira Ghenim).

У позоришној уметности, Езедин Мадани (Ezzedine Madani) представља читаву генерацију за себе — он је истовремено јединствена фигура и мноштво гласова, са педесет целовечерњих драма иза себе.

Модерна епоха донела је са собом језички дуализам који је пружио прилику писцима и списатељицама Туниса да се креативно изражавају и на француском. Из тог прожимања израсла је чврсто утемељена традиција писања чији су аутори осећали Тунис, пажљиво ослушкивали његов пулс, проналазећи свеже и упечатљиве начине да именују и тумаче његову стварност. У самом врху ове препознатљиве стваралачке плејаде налазе се, поред многих других, Алберт Меми (Albert Memmi), Абделвахаб Медеб (Abdelwab Meddeb), Абделазиз Kасем (Abdelaziz Kacem), Амна Белхаџ Јахиа (Amna Belhaj Yahia), Тахер Бекри (Taher Bekri) и Аза Филали (Azza Filali).

Ова изложба отвара врата ка дубљем разумевању живота и дела многих овде поменутих кнжевника и књижевница, као и многих уметника различитих профила. Ипак, ово плодно тле нуди далеко пространије стваралачке видике, које одликују аутентични поетски сензибилитет и јединствени свет маште. Она ствара безгранични простор у којем се огледа препознатљив идентитет народа, њихова вечна питања о универзуму и човечанству, као и непресушна тежња ка пространијем, племенитијем и праведнијем свету“.

Током 69. Међународног београдског сајма књига посетиоце очекује богат избор нових наслова из домаће и светске књижевности, стручних и популарних издања, књига за децу и младe, као и дела која су обележила различите епохе и генерације читалаца. Сајам је и прилика да се по повољнијим, сајамским ценама употпуне личне библиотеке, открију нови аутори и пронађу књиге којима се читаоци увек изнова враћају.

Разноврстан пратећи програм одвијаће се у салама за презентације и на штандовима излагача.