Учесници Конференције о италијанско-српској сарадњи посвећеној новим производним технологијама, одржаној у оквиру стручног пратећег програма Сајма технике, сагласили су се да би Србија јачањем производног предузетништва, уз примену савремених технологија, могла да ухвати корак са развијеним земљама које уводе интелигентне фабрике.

Представници државе, привреде и науке кажу да Србија треба да се окрене новом концепту развоја предузетништва и индустрије, али и да заборави на фабрике попут оних које су се правиле педесетих година 20. века.

Потпредседница владе и министарка за државну управу Кори Удовички рекла је да су технолошке иновације, знање и повезивање знања од изузетне важности да се у Србији развије предузетништво које нас може повести у 21. век. Она је нагласила да је неопходно повезивање са техношки напредним земљама и центрима знања, јер Србија може да се развија уз такве иницијативе и подршку европских фондова. Превазиђен је државни систем градње фабрика, као пре 50 година, јер оне нису конкурентне. Удовички је објаснила да је данас за конкурентност потребно специјализовано знање, које могу да пруже само привредници и научници. Држава треба да им помогне, а не да им смета својим административним процедурама.

Директор Сектора индустрије у Привредној комори Србије Јеша Ерчић рекао је да је Комора, као привредна асоцијација, свесна чињенице да привредни системи какве смо раније познавали више неће постојати у будућности и да се очекује снажан талас промена у економији. ПКС је зато постала модеран сервис привреде, а проглашавање 1016. за годину предузетништва додатна је прилика да се направе нови индустријски инкубатори уз помоћ којих ће се превазићи јаз између наше и развијених економија ЕУ. Он је навео да су технолошке иновације саставни део процеса нове индустријализације Србије, а пре свега производног предузетништва. Људе треба охрабрити да уз примену иновационих технологија покрену нове послове, јер управо производно предузетништво може да подигне конкурентност српске привреде.

Професор Елетротехничког факултета у Београду и председник Акедемије инжењерских наука Србије Бранко Ковачевић рекао је да је висока технологија данас веома важна за конкурентност привреде. Он је објаснио да нико не можете да будете конкурентан по квалитету и цени ако нема модеруну технологију која је данас у вези са високим рачунарским технологијама, вештачком интелигенцијом, мехатроником и роботиком.

– Док се у свету већ праве интелигентне фабрике, Србија је „преспавала“ неколико технолошких генерација. Али, висока технологија омогућује да се у пословању одмах користе последње технолошке генерације. То нам је важно јер смо због санкција и лоше приватизације имали деиндустријализаију, тако да сада имамо застарелу технологију и кадар који је просечно стар око 50 година, навео је Ковачевић.

У Србији су присутни велики инвеститори попут Фијата, Џенерал електрика и Бенетон, додао је Ковачевић, тако да би академска заједница могла да се повеже са тим инвеститорима и да ствара домаћа предузећа која би опслуживала те велике компаније. Италијани већ имају и тренинг центре за људе који ће да раде у фабрикама будућности, рекао је Ковачвић, додајући да примена високих технологија може веома брзо да доведе до отварања нових радних места и добрих привредних резултата.

Професор Машинског факултета у Београду и члан Академије инжењерских наука Петар Петровић истакао је да је фабрика највеће откриће људског рода, пошто је индустиријска револуција највише променила наше друштво:

– Али, фабрике се мењају. Некада смо имали старе фабрике са прозводним линијама на којима је Чарли Чаплин у филмовима показао како је то био нехуман процес рада. Сада већ развијамо нову генерацију фабрика, а то су фабрике будућности. Реч је о фабрикама које ће у будућности моћи да опстану у градовима и које ће бити добар сусед човеку. На пример, Мерцедесова фабрика у Штутгарту се налази у центру града и његов је симбол, док је Београд данас остао без фабрика. Фабрике будућности ће бити пуне електронике, биће комуникативне, роботи и људи ће радити заједно и биће дигитализована производња која ће радити по захтеву купаца. Концепт ће бити такав да ће производња чак и у серији од једног комада бити ефикасна. То ће бити мехатронски системи са потпуно дигитализованом прозиводњом. У паметним фабрикама људима ће бити пријатно да раде, што је такође важно, нагласио је Петровић.