Почетак рада 55. Међународног сајма намештаја, опреме и унутрашње декорације и 55. Међународног сајма машина, алата и репроматеријала из области дрвне индустрије, свечано је обележен у хали 2А Београдског сајма, уз присуство бројних гостију, учесника и посетилаца.
Отварајући сајмове и говорећи о значају и дометима ових репрезентативних регионалних сајамских манифестација, Џеф Барон, консултант за сектор индустрије намештаја развојног програма Европски Прогрес, програма Европске уније и Владе Швајцарске, рекао је да је за њега био „веома емотиван тренутак када је ушао у халу и када је видео колики је напредак направљен када је у питању квалитет производа, дизајна и презентације“.
Оцењујући тај напредак као „невероватан и сјајан“, Барон је подсетио да је у последњих педесетак година овај сајам намештаја служио да би се купцима пружио увид у оно што се производи и да та пажња није била посвећена извозу. Данас, рекао је, „захваљујући свему што се овде ради, нећете се посрамити ни пред којом светском манифестацијом посвећеном намештају, а можете и стати у ред са најбољима“.
Барон је рекао да глобални донатори, као што су Европски Прогрес и слични, помажу овај пројекат „како би заиста производи из Србије дошли до страних купаца, који су жељни овог намештаја и који на неки начин желе да се смањи увоз из Азије и да се обавља ближе њиховим земљама. А ви сте ту, на њиховом прагу“. Зато, каже он, треба радити на томе да се ти купци из иностранства привуку, да посећују сајам, да им се прилагођавају презентације које су намењене претежно домаћим купцима. Исто тако, овдашњи произвођачи морају да раде на повећању сопствене ефикасности како би били конкурентни на глобалном нивоу. То је могуће путем разних специјализација.
Џеф Барон је на крају подсетио на бројне „одличне факторе који Србији иду у прилог“, а то се пре свега односи на сировину, односно обично – дрво из шума. По његовом мишљењу, данас се превише тога извози ван Србије без додате вредности, а уместо тога треба правити вредне производе са додатом вредношћу, уз квалитетну радну снагу из Србије, и да се на тај начин извози за добробит свих. То је велики посао, али, закључује он, постоје међународне организације које су овде како би помогле да се то постигне, јер верују и да индустрија намештаја може да помогне да се запосли већи број људи.
На свечаној церемонији отварања присутнима се обратио и Слађан Дисић, генерални директор компаније „Симпо“ из Врања. Говорећи „у име 2.466 запослених“, он је рекао да је „основни постулат пословне политике Симпа ‘господин купац’. Зато људи у Развојном центру, инжењери разних струка, економисти и менаџери, свакодневно раде на развоју и креирању нових производа високог дизајна, велике удобности и функционалности, а све у складу са захтевима и жељама купаца. Да ли се и у којој мери захтеви и жеље имплементирају у нови производ, најбоље се може утврдити на оваквој манифестацији коју посете на десетине хиљада људи. То је права валидација производа и зато се ми и ове године представљамо на Сајму“.
Он је нагласио да „поред нове колекције која је изложена у хали 2Ц, производни програм Симпа за 2018. годину чине 202 производа, израђена од 94 разне врсте финиш-материјала – мебел штофова, коже, еко коже, градлова. Производи се израђују у фабрикама и погонима у Врању, Бујановцу, Сурдулици, Прешеву, Радовници, Куршумлији, а пласирају се у 52 малопродајна објекта у Србији, БиХ, Црној Гори, Македонији и директним купцима у великопродаји у 17 земаља Европе и Азије. Производи Симпа красе и ентеријере у 168 хотела у 36 земаља света“.
Дисић је рекао да се пословање Симпа одвија у конкуренцији 678 великих, средњих и малих произвођача намештаја, са 12.864 запослених. Поред произвођача, ту је и више стотина привредних субјеката који се баве увозом и продајом намештаја из разних земаља света. Дакле, каже он, у питању су утакмице не локалне него евро-лиге. Зато се мора стално повећавати продуктивност иновирањем опреме и школовањем радника производних струка кроз систем дуалног образовања.
Драгомир Лазовић, генерални директор и власник компаније „Матис Гроуп“ из Ивањице, која тренутно запошљава преко 1.000 људи и чија је делатност производња намештаја свих категорија, плочастог, тапацираног и масивног, похвалио је „оперативни и руководећи менаџмент Београдског сајма, који је марљивим радом и спровођењем јако занимљивих идеја успео да у последње три године поврати имиџ Београдског сајма и Сајма намештаја, који су, са свим својим новим вредностима дошли до позиције незаобилазне дестинације за све фирме које послују у овој бранши, и домаће и иностране“.
Говорећи о наслеђу „старе земље“ и тржишним последицама збивања на овим просторима, рекао је да је „глобална економија развила веома велике трговинске ланце који су углавном преузели већинску продају намештаја у Европи. Ипак, наша индустрија намештаја опоравила се“. Он је сугерисао српским и регионалним произвођачима да им критеријуми за продају намештаја на извозним тржиштима буду искључиво дизајн и квалитет, а никако искључиво ниска цена. „У Србији“, закључио је он, „производи се веома квалитетан намештај, и то сви знају. Потребно нам је јединство између произвођача, заштита од стране државе. Ако тако будемо радили и размишљали у потпуности ћемо повратити наше позиције, а за куповину нашег намештаја у будућности ће бити довољно да се каже – Made in SERBIA“.
Овогодишњи Сајам намештаја обележавају бројне премијере, врхунски дизајн и иновације, посета угледних дизајнера из целе Европе, али и велики број пословних људи, купаца и дистрибутера из свих крајева света, због чега представља право место за пласман новитета у форми, материјала и идејних решења за комплетно опремање ентеријера и укључује све фазе у производњи намештаја, од примарне прераде дрвета до финалног производа и функционално-естетске дораде модела. Потенцирајући бизнис оријентацију, сајам остаје значајан ослонац домаће и регионалне привреде. Управо због тога очекује се да током шест дана рада сајам посети око 90.000 посетилаца, од чега чак 13.000 професионалаца из ове привредне гране.
Повећано интересовања излагача и учесника условило је да се излагачки простор ове године прошири на нове три хале – 7, 8 и 9. Тако ће, на изложбеном простору од преко 60.000 квм учествовати више од 520 излагача из 45 земаља. Списак реномираних компанија које премијерно наступају на Београдском сајму обогаћен је швајцарском „Витром“, потом италијанском компанијом „Mattiazzi“, са чувеним дрвеним столицама изузетног квалитета, ту је и „LaCividina“ са намештајем врхунског дизајна, те француски „Forestier“, предводник у области аутентичне расвете. Премијере припремају и шпански „Моблес 114“, литвански „Емко“, француски „Petite Friture“, хрватска „Просториа“… Понуду употпуњују и „повратници“ као што су српски „Гир“, швајцаски „White Oak“ или босански „MS&Wood“, са колекцијама намештаја од пуног дрвета.
Сајам ће обележити и својеврсни дизајнерски хепенинзи. Тако изложба „Young Designers Exhibition“ окупља младе и перспективне ауторе који су досадашњим радом заслужили шансу да представе своје нове, креативне идеје и производе и представља својеврстан пресек стања у савременом дизајну. „Design Talks“ је низ разговора са дизајнерима и архитектама из великих компанија, те са члановима жирија за сајамску награду „Златни кључ“.
Посебан однос према пословним посетиоцима Сајам намештаја и Београдски сајам исказују организовањем Пословног дана (Buyers Day), на дан отварања сајма, 7. новембра. То је прилика и за наставак најзначајнијег пословног програма – Hosted Buyer програма – са циљем да се што ефектније и ефикасније пласирају производни програми излагача са двеју актуелних манифестација на нова тржишта.
Као што налаже традиција, најиновативнијим и најуспешнијим излагачима на Сајму намештаја еминентни интернационални жири доделиће награду „Златни кључ“. „Златном кључу“ ће се од ове године придружити новоустановљена награда „Београдски кључ“.
Међународни сајам машина, алата и репроматеријала из области дрвне индустрије траје дан краће – од 7. до 11. новембра – а одржава се у халама 5 и 9. Сајам окупља све произвођаче и актере индустрије намештаја и дрвне индустрије и јединствена је прилика за премијерно представљање техничко-технолошких иновација.
Сајамска понуде обухвата све врсте репроматеријала за израду намештаја, најшири асортиман окова и украса за намештај, најсавременије машине и алате који се користе у овој дрвној и индустрија намештаја.
СЕРВИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Сајам намештаја одржава се у халама 1, 1А, 2, 3, 3А, 4, 7 и 8.
Радно време Сајма намештаја је у уторак и среду, 7-8. новембра, од 10 до 19 часова, а од четвртка до недеље, 9-12. новембра – од 10 до 20 часова.
Сајам машина се одржава у халама 5 и 9, од уторка до суботе, 7. до 11. новембра. Радно време овог сајма је од 10 до 19 часова.
Цена појединачне улазнице је 300 динара, а за групне посете 200 динара. Паркинг се плаћа 100 динара по сату.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Генерални спонзор 55. Београдског сајма намештаја је „Дистрибуција“, Нови Сад.
Медијски партнери манифестације су WoodBusinessPortal.com, Archiproducts, Before After, Designed, Tjedan dizajna Zagreb, BravaCasa, Kuća stil, Ego magazine, Podovi и Gradnja.rs.
У редизајну визуелног концепта учествовао је Петер Грегсон Студио из Новог Сада.
