„Зашто сам живео само један сат“, трећи роман Виктора Давидовића, жанровски је тешко сврстати у јасно дефинисану књижевну категорију. Може се рећи да је најближи психолошкој драми у којој главни јунак, стари психијатар, кроз исповест о свом животу заправо покушава да одгонетне сопствене најдубље тајне, које су га одувек мучиле.
У санаторијуму надомак града стари психијатар исписује последњу исповест свог живота. Последњи пут се присећа ране младости коју је провео у селу близу Мостара, дедине необичне смрти и изненадног губитка сестре, описујући догађаје који су заувек обележили његов живот. Готово четрдесет година касније, у малом стану у Доситејевој 5, психијатар се сусреће са мистериозном и мрачном фигуром, пацијентом који себе назива Естебан. Оног тренутка када Естебан, говорећи о својим ужасним сновима заправо описује стварне догађаје из живота старог психијатра, наизглед обичан разговор између лекара и пацијента постаје кошмар у коме нестаје граница између стварног и оностраног.
За десетак година, колико се бави писањем, Виктор Давидовић издао је још два романа – „Дрво лешника“ и „Седам дана до понедељка“. Његов нови, интригантни роман посетиоци Сајма књига могу да пронађу у хали 1, на штанду издавачке куће „Цепелин“.
