Petog juna 2019. godine i Beogradski sajam je, kao predvodnik sajamske industrije u ovom delu Evrope, ali i član Međunarodne unije sajmova (UFI) od 1957. godine, prigodnim aktivnostima svečano obeležio Svetski dan sajamske industrije (Global Exhibition Day). Ovaj dan promovisan je 2016. godine kao prilika da se, pod sloganom „Misli globalno – deluj lokalno“, širom planete naglasi izuzetan globalni značaj, ali i vitalnost sajamske industrije i ukaže na njen pozitivan uticaj na poslove, biznis, inovacije i lokalne investicije.
Tim povodom Beogradski sajam je, u prisustvu brojnih predstavnika društvenog i privrednog života, akademske zajednice i medija, predstavio izložbu radova studenata Arhitektonskog fakulteta, posvećenu mogućnosti obnove kompleksa Beogradskog sajma i redefinisanja njegovog ambijentalnog statusa. Pod nazivom „Pristupačan grad“ ponuđeno je integralno dizajnersko rešenje kojim bi se ovaj deo grada prilagodio novim vidovima kretanja, prvenstveno ka javnom prevozu, pešačenju i vožnji biciklom, dok se istovremeno očekuje transformacija gradskih otvorenih prostora, od saobraćajnica namenjenih dominantno automobilima ka ulicama dizajniranim i za ljude i za druge vidove kretanja.
U čast Svetskog dana sajamske industrije 2019. godine, zajedno sa Poštom Srbije izdata je ekskluzivna i ograničena serija specijalne poštanske marke, na kojoj je predstavljen logo ove globalne organizacije.
Sa tom markom na naličju, Međunarodnoj uniji sajmova je poslata i razglednica na čijoj se naslovnoj strani nalazi slika „Panorama Beogradskog sajma“, koju je 1980. godine naslikao naš čuveni slikar Petar Omčikus (1926-2019).
Globalna sajamska industrija, čiji je Beogradski sajam uzoran član, prema podacima Međunarodne unije sajmova (UFI) za 2018. godinu, podrazumeva oko 32.000 sajamskih izložbi različitih veličina i formata (hiljadu više nego 2016. godine), sa više od 4,5 miliona kompanija-učesnika (100 hiljada više), koji dolaze u kontakt sa preko 303 miliona posetilaca (43 miliona posetilaca više). Na godišnjem nivou, izlagači i posetioci su na ili povodom izložbi potrošili oko 116 milijardi evra (18 milijardi evra više), čineći sajmove značajnom globalnom industrijom.
Beogradski sajam je jedan od 1217 svetskih sajmova (pet novih u odnosu na 2016) koji imaju najmanje 5000 kvadratnih metara zatvorenog izložbenog prostora (Beogradski sajam ima mnogo više od te donje granice), a ukupan zatvoreni izložbeni prostor svih tih sajmova ima 34,7 miliona kvadratnih metara.
U kompleksnoj sajamskoj industriji danas je zaposleno oko 680 hiljada ljudi sa punim radnim vremenom. Međutim, direktno ili indirektno, u vezi sa turizmom, transportom, smeštajem, opskrbom hranom i pićem i sl., sajamske izložbe angažuju dodatnih 3,2 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, odnosno znatno više ako se računa sa njihovim realnim povremenim angažmanom.
Ukupan poslovni učinak svih ovih sajmova, uključujući direktnu, indirektnu i indukovanu prodaju, iznosio je u 2018. godini 275 milijardi evra.
U ovakvom globalnom kontekstu, Beogradski sajam je ponosan na istorijski vrednu činjenicu da već duže od 80 godina predstavlja prvi i pravi izbor za domaće i strane izlagače iz različitih privrednih grana i da svojom osnovnom delatnošću u velikoj meri doprinosi razmeni znanja, saradnji koja rađa nove, životno važne ideje, porastu produktivnosti, stvaranju novih radnih mesta, ekonomskom razvoju i ulaganju u infrastrukturu, te privlačenju investicija u našu zemlju. Celokupna istorijska i aktuelna sajamska, privredna i društvena misija ove kompanije na liniji je prigodnih ključnih poruka Međunarodne unije sajmova – da sajmovi i izložbe predstavljaju značajnu privrednu aktivnost na globalnom nivou, efikasan, delotvoran i održiv način poslovanja, koji može dati svoj doprinos održivom globalnom razvoju. Sajmovi i izložbe su izdržali test vremena i dalje predstavljajući osnovno marketinško sredstvo, prvenstveno za mala i srednja preduzeća, smanjujući pre svega potrebu za putovanjima i omogućavajući neposrednu i nezamenjivu fizičku komunikaciju među poslovnim ljudima. Sajamska delatnost pruža velike mogućnosti za zapošljavanje i razvoj karijere u dinamičnom internacionalnom okruženju, koje se zasniva na kontaktu „licem u lice“, ali istovremeno i na korišćenju najmodernijih digitalnih tehnologija.
U nameri da egzaktno proveri svoj status, značaj i ulogu na privrednom nebu Srbije i Beograda, Beogradski sajam je taj zadatak poverio jednom stručnom i nezavisnom istraživaču – Ekonomskom institutu iz Beograda. Istraživanje je iznedrilo pomalo neverovatne rezultate. Pokazalo se da su ukupni ekonomski efekti poslovanja Beogradskog sajma u analiziranoj 2016. godini, godini u kojoj je i počelo obeležavanje Svetskog dana sajamske industrije, procenjeni na 12,7 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga te na četiri milijarde dinara bruto dodate vrednosti. Pokazalo se i da Sajam, koji inače ima 180 zaposlenih, dodatno angažuje 1.724 „kompletna“ radna mesta kao ekvivalent privremenim i povremenim poslovima ostvarenim na svojim manifestacijama. Obezbeđuje preko 2,4 milijarde dinara ukupnih poreskih prihoda. Istraživanje je pokazalo da se svaki dinar koji je zarađen pod kupolama Beogradskog sajma u ekonomiji grada i Republike uvećava još 2,3 puta, dok se u slučaju samog preduzeća Beogradski sajam ovaj efekat na nacionalnu ekonomiju uvećava čak 11 puta. Isto tako, istraživanje je pokazalo da na sajmovima najveću korist imaju upravo izlagači, jer svaki evro uložen u učešće na nekoj sajamskoj manifestaciji vraća dva evra, i to još dok sajam traje, a u periodu po okončanju sajma taj povrat doseže i osam evra za jedan.
I ne samo to. Tokom te 2016. godine samo priredbe Beogradskog sajma privukle su u Beograd i njegove hotele gotovo 50.000 stranih i 20.000 domaćih gostiju, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko jedne milijarde dinara. Naime, skoro devet posto domaćih i stranih gostiju koji borave u beogradskim hotelima, kao svoj razlog navode posetu nekoj od manifestacija Beogradskog sajma. Epilog istraživanja je i saznanje da pomenutih četiri milijarde dinara proizvedene bruto dodate vrednosti predstavlja ekvivalent 0,12% ukupne generisane bruto dodate vrednosti u Republici Srbiji (i 0,29% bruto dodate vrednosti grada Beograda). Međutim, iza ovog suvoparnog podatka krije se i jedno pomalo neverovatno zapažanje. Radi se o tome da, samo primera radi, svi sajmovi u Nemačkoj (a Nemačka je ne samo aktuelni nego i istorijski sinonim za sajamsku industriju: prva je po organizovanju međunarodnih sajmova u svetu; od globalno vodećih sajmova pojedinih branši, čak dve trećine se održava u Nemačkoj; četiri od pet po površini najvećih sajmova na svetu nalaze se u Nemačkoj…) generišu ukupnu dodatu vrednost do visine od 0,3% u Nemačkoj. To bi trebalo da znači da je relativni doprinos Beogradskog sajma srpskom BDP-u neuporedivo veći od doprinosa bilo kog grandioznog nemačkog sajma nemačkom BDP-u. I to mnogo veći.
Samo tokom 2018. godine na Beogradskom sajmu je održan ukupno 41 sajam ili izložba, od čega su 23 manifestacije Beogradskog sajma. Na sajamskim dešavanjima registrovano je čak 730.000 posetilaca. Svoje mesto u sajamskim halama našlo je 2000 direktnih izlagača i suizlagača iz 40 zemalja.
Sve su to razlozi zbog kojih je čast i privilegija biti član jedne takve globalne moćne porodice.
